29/08/2022

Сматра се да је велики византијски композитор, Јован Кукузељ, био словенског поријекла, те би, уколико је то тачно, он био прво велико име у историји словенске музике.
Не зна се тачно гдје је рођен, ни када је живио. Обрађивао је старе мелодије, али је стварао и ове, те је био, дакле, и оригиналан композитор. У његове композиције убраја се и тужбалица Бугарке. Кукузељ је био и обновитељ и реформатор византијске музике, а посебан значај је имао и у осмишљавању система музичке писмености, која се заснива да биљежењу музике нарочитим знаковима званим неуме.
Византијско појање је једногласно и било је извођено солистички или у хору. Диригент је показивао ток мелодије.
Први српски композитори, чија су имена сачувана били су: Стефан Србин, с композицијом Ниња сили (Сада небеске силе), Никола Србин и Исајиа Србин, који су пјевали у част јужнословенских сватитеља.
Зачеци духовне музике код нас датирају још са почетка 15. вијека, а интересовање за овај вид музике није попустило ни до савременог доба.
Данас у многим градовима широм Србије гостују разноразни извођачи духовне музике: од хорова црначке и исламске духовне музике до руске и јеврејске, а православна духовна музика улази чак и у популарну културу (група Легенде или својевремено Идоли).
Многи православни теолози не налазе обравдања за овакво иступање духовне музике из цркве, јер сматрају да је она прије свега помоћно средство за уздизање ка Богу, па њену естетску функцију треба занемарити.
Данас се у храмовима српске православне цркве може чути појање по такозваном карловачком напјеву, који је осмислио Стеван Мокрањац.
Ово су најљепше духовне песме!
09/03/2026