12/09/2022
Душанов законик
Душан Силни једини је представник династије Немањића који није проглашен за свеца, а ујeдно је и први српски цар. Био је највећи владар у Србији и за његово вријеме граница Србије обухватала је чак осам данашњих држава.
Душан Cилни је своју владавину учврстио јаким законодавством. Радио је 3 године на Законику, од 1346. до 1349. године, а до данас постоје 24 преписа истог.
Овај најважнији Законик средњовјековне Србије донесен је на Сабору властеле и црквених великодостојника 21. маја 1349. године у Скопљу, а допуњен 31. августа 1354. у Серу.
Израђен је на темељима Законоправила Светог Саве. Оcим тога, једним се дијелом ослања и на византијско право.
Душанов законик запамћен је као врло строг, али је управо као такав смањио број преступа у Србији. За то вријеме криминал је драстично опао.
На првом мјесту, Законик уређује брачну заједницу. Законик каже да нико не смије да ступа у брак без благослова свештеног лица, а и ако то учини, тај брак мора да се растави.
Закоником су уређени и сексуални односи, тако да је кажњаван и блуд међу супружницима.
Силовање и педофилија кажњавани су одсијецањем обје руке и срезивањем носа, а уколико ,,себар властелинку узме силом, вјеша се”.
Лаж, мито и клевета сматрали су се великим преступима. Фалсификовање докумената кажњавало се одузимањем истих. За примање мита одузимала се сва имовина, а клеветник се сматрао разбојником.
Псовање се кажњавало новчано. Преступи учињени под дејством опојних супстанци кажњавали су се вађањем очију, батинама или сјечом удова.
,,Око за око, зуб за зуб”, најбоље је представљено кроз најстрашније злочине убиства.
Казна за убице била је смрт. Уколико би убица пресудио сродницима, спаљиван би био на огњу. Уколико би убио свештено лице, завршио би на вјешалима.
У спомен на усвајање Душановог законика, 21. мај се обиљежава као Дан правосуђа Србије.
09/03/2026
