Прва савезничка побједа у Првом свјетском рату, у Церској бици, донијела је Степи Степановићу чин војводе.

Војвода Степа

У финишу Великог рата, војвода Степа био је заслужан за брз пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата. Из његовог послијератног живота, остала је забиљежена ова прича.

Војвода Степа Степановић је у дуго заслужену пензију отишао двије године послије величанственог пробоја Солунског фронта и краја Првог свјетског рата. Осим породичне куће у Кумодражу гдје су му браћа живјела и бавила се земљорадњом, војвода није посједовао никакву другу имовину. Одбивши многе поклоне и привилегије, по пензионисању је живио у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку.

– Мангупи! Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре, момче! Нека бар преполове, шта би с толиким парама!? – забиљежено је да је рекао Степа Степановић и послао натраг збуњеног поштара. Три хиљаде динара је у то вријеме била велика сума. На примјер, за хиљаду динара је могао да се купи пар најбољих волова, а за један динар – седам јаја! И тако је војвода вратио пензију. Сматрао је да му толика сума не приличи. Примио ју је тек када су је преполовили, наводи портал Дневно.

До краја живота је живио као скроман човјек. Сам је за живота подигао себи гробницу на чачанском гробљу, супрузи оставио новац за трошкове погреба, припремио себи униформу, обућу и ордење са којим ће га сахранити. Војвода Степа Степановић је умро 27. априла 1929. године. Кажу да је посљедње што је рекао било: „Полазите напред!“