Када је у сриједу, 1. јуна 1892. године у 22:30 на главну жељезничку станицу пристао брзи воз из Будимпеште, из вагона је изашао Никола Тесла. Дочекао га је окупљени народ, који је клицао:

Никола Тесла

“Живио Тесла, велики српски сине! Добро нам дошао!”

Видно ганут добродошлицом српски научник је поздравио окупљени српски народ овим ријечима:

“Ја осјећам много више но што могу да кажем. Стога вас молим да јачину мојих осјећаја не мјерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овдје прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србина! Живjeло српство!”

Никола Тесла је 1. јуна 1892. године допутовао у Београд, први и једини пут у животу.

У Београд је дошао на позив Ђорђа Станојевића, ректора Београдског универзитета. У великој сали Велике школе, Теслу су дочекали разгаљени студенти. А онда је одржао говор који се и дан данас памти.

• Своју радост, коју ја овога тренутка осјећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више – рекао је Тесла на окупљању.

Тесла је, 6. јуна 1884. године, дошао у Америку у Њујорк са писмом препоруке које је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора.

• Дешава се, да човјек, удаљен од своје отаџбине, занијет послом каквим се ја занимам, по каткад смијете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може икад ни бити – рекао је Тесла на окупљању.

Америчко држављанство је добио 30. јула 1891, са 35 година, а тада је започео рад у својој новој лабораторији у улици Хаустон у Њујорку али никад није заборавио одакле потиче и ко су његова браћа.

• Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтар српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи – рекао је Тесла и додао:
• Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност српства. Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету. Ако има какве славе и заслуге за човјечанство, да се припише моме имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао – рекао је Никола Тесла окупљенима.

Никола Тесла умро је 7. јануара 1943. године. Више никада није видио Београд, али је, сасвим сигурно, до краја живота носио у срцу љубав према свом поријеклу.