Малу дjецу маме и баке одвајкада плаше алама и бауцима који ће доћи да их украду или поједу ако не буду добра. Ипак, у старој словенској митологији постоје бића од чије злобе и прича о њиховим злодјелима ни одраслима није свеједно!

словенска митологија

Вампири, караконџуле, бауци и вукодлаци већ су добро позната митолошка бића, а приче о њима и даље буде јези људи широм света. Ипак, у словенској митологија постојала су и злобнија створења за која вероватно нисте чули!

Најсуровија и најјезивија бића словенске митологије били су Тодорци – пола људи, пола коњи који су сејали страх широм старе Србије, али и дуж цијелог Балкана!

Злокобни коњаници таме

За почетак, Тодорце не треба мијешати са кентаурима јер је ријеч о потпуно различитим бићима. Према предању, они изгледају као да су израсли из коњских леђа, носе плаштове који се за њима вијоре док јуре кроз ноћ, а најављује их злокобни звекет ланаца који вуку са собом.

Стари причају да им нико никада није видио лице, а у источној Србији још и данас причају да су Тодорци репати људи који убијају све пред собом. Не воле свјетлост, па се појављују само ноћу.

Прича каже да Тодорци једном годишње, пред крај зиме, на дан који се у народу зове Тодорова субота, кад се спусти мрак, излазе на површину.

– Тодорци су замишљени као крдо бијелих или црних коња који јуре кроз ноћ. Они су хтонска бића, прије свега, из трачке религије у облику коња или јахача који током тодорове недјеље копитама газе и кажњавају људе због тога што нису поштовали забрану обављања одређених послова, или су се у то вријеме нашли на путу. Негдје се вјеровало да се и сам Свети Тодор такође јавља као јахач на коњу. Из оваквих описа јасно је зашто су Тодорци уливали толики страх код народа – каже за Александар Тешић, књижевник, писац епске фантастике и добар познавалац древних обичаја и вјеровања на нашим просторима.

Легенде о Тодорцима су веома старе. Постоји мишљење да су обичаји о Тодоровој суботи настали под утицајем тзв. “Трачког коњаника” коме су Трачани са ових простора приносили жртве и подизали споменике.

Што се Тодораца тиче, како би их умилостивили, људи су током Тодорове недеље добро пазили да не наљуте ова бића. На празник Тодорова субота жене су пекле нарочите колаче у облику коњски копита који су се звали “тодорчићи” или “копитњаци”. Дио је обавезно даван коњима. Мушкарци су пазили да на овај празник ништа не раде, а дјеци је био забрањен излазак из куће, наводи портал Србија данас.

Од Тодораца до Светог Теодора

Неки обичаји у вези са Тодорцима задржани су у обредима везаним за славу Светог Тодора, који са демонским јахачима није имао никакве везе.

– Тодорова субота је празник у част хришћанског мученика Теодора Тирона, који је спаљен приликом прогона хришћана у четвртом вијеку, а кога народ сматра заштитником стоке, а посебно коња. По овом празнику се цијела седмица у којој се он слави назива Тодорова недјеља. Јасно је да се назив ових јахача случајно везао за овог хришћанског свеца јер црква сигурно није замишљала Светог Тодора као коња или биће са другог свијета – истиће Тешић.

Теодорова субота, Тодорова субота или Тодорица је прва субота Васкршњег поста. Празник се у народу назива и Хрома субота, а наш саговорник има објашњење за то како су сурови ноћни јахачи повезани са хришћанским светитељем.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ