Мејбл Грујић је култна личност, велика америчка и српска дама 20. вијека, жена о којој се мало зна, која је упознала амерички народ са Србијом и уложила огромну енергију да српском народу помогне. Снаја Јеврема Грујића и супруга Славка Грујића, шарм и богатство је користила за префињену дипломатију.

Рођена као богата насљедница Мејбл Данлоп Гордон у Западној Вирџинији, нису је занимали пријеми у високом друштву на којима ће бити домаћица, већ је знала да ће у животу имати мисију.

Након студија у Њујорку, уз дозволу оца и по савјету најчувеније даме енглеског високог друштва, лејди Ненси Астор, долази у Грчку. Већ у Америци је држала предавања о римској и грчкој култури. У Атини, на једном од балова, упознаје Славка Грујића, који је у својој првој дипломатској мисији, након завршених студија на Сорбони док му је отац био амбасадор у Паризу. Била је то љубав на први поглед.

Вјенчавају се и долазе у Београд. Мејбл упознаје породицу Грујић, нарочито Славкову сестру Мирку Грујић која се већ бави хуманитарним радом, најприје као болничарка у Балканским ратовима, а затим као предсједница Кола српских сестара, гдје предсједава 20 година, од 1918-1940. Мирка Грујић била је и прва почасна дама краљице Марије Карађорђевић. Мејбл је фасцинирана Мирком и жели да то буде и њена мисија. Мејбл и Славко добијају мјесто у Петрограду, на двору, код посљедњег руског цара и царице. Интелигентна, полиглота, Мејбл шармира руски двор. Са Романовима су се дружили и приватно. Кад су одлазили, царица је рекла: „Како ћемо сада без вас?!“ Дописивале су се.

Наредна дипломатска дестинација био им је Лондон. Британијом влада краљ Едвард седми, син краљице Викторије. Мејбл и Славко шармирају и британски двор, а када 1910. у Енглеску долази кнез Павле, они га припремају за студије у Оксфорду и почиње њихово животно пријатељство са кнезом.

Слиједеће 1911. године присуствују крунисању Џорџа В и краљице Мери. Кад почну да грме топови Балканских ратова, враћају се у Београд и Мејбл почиње своју мисију. На универзитету Принстон држи запаљива предавања о Србији пред неколико хиљада студената и бори се за „српску ствар“. Тадашњи декан Принстона био је Вудро Вилсон, будући амерички предсједник. Студенти је моле да их поведе у Србију да виде каква је ситуација. Међу њима је и студент прве године, „фресхман“, Хамилтон Фиш Армстронг, који са много страсти долази у Србију. И ово постаје животно пријатељство. Армстронг касније и сам постаје дипломата, али и уредник престижног часописа „Фореигн аффаирс“ који и дан данас излази. Мејбл му оставља сву своју архиву и он је, пошто није имао дјеце, оставља универзитету Принстон, одакле су многе фотографије Мејбл и дошле у Србију.

Неколико пута путује преко океана „Луизитанијом“, на срећу избјегавши њено потапање. Ишла је увек трећом класом да уштеди за рад многобројних фондова и одбора које је основала и у којима су чланови најпрестижније личности од источне до западне америчке обале. Сарађује са Михајлом Пупином, шаље новац, сјеме, пољопривредне машине, храну, одјећу, лијекове. И тада, усред Првог свјетског рата, Славко Грујић 1916. постаје амбасадор у Швајцарској, што је била идеална ситуација за слање пакета српским ратним заробљеницима у Аустрији и Њемачкој.

Чувени амерички хирург Рајан долази са великом екипом како би лијечио дјецу са повредама. Наизмјенично на опоравак долазе сирочад и сиромашна дјеца која никада нису видјела море. Дом је постојао до Другог свјетског рата, када су усташе разбиле и плочу са њеним именом. Славко 1922. бива постављен за амбасадора у Вашингтону одакле настављају хуманитарни рад. Послије атентата у Марсељу, кнез Павле у својству намјесника поставља Славка Грујића за свог маршала двора, а затим га именује амбасадором у Лондону. Била је то круна његове каријере. Упознају Едварда осмог који није крунисан, јер је абдицирао због госпође Волис Симпсон, али 1936. присуствују крунисању Џорџа čestog и краљице Елизабете. Краљевски пар, иако неприпремљен за владавину, освојио је срца Британаца. Славко 1937. добија титулу сера, витеза британског царства, а Мејбл постаје дама, односно Lady of the British Empire, наводи Курир.

Славко је за живота упознао четири енглеска краља и краљице, што нико до сада није. Још као шеснаестогодишњак, као син Јеврема Грујића, амбасадора у Лондону, са оцем је 1887, присуствовао златном јубилеју краљице Викторије, 50-годишњици њене владавине. Краљица се зачудила што српска дјеца добро говоре енглески, а отац је скромно бјаснио да је желио да његова дјеца говоре језиком Шекспира и Бајрона. Књижевница и преводилац Маја Херман Секулић објавила је роман о Мејбл Грујић са занимљивим насловом: „Ма Белле, прва америчка дама Србије“.