Завршена је дигитализација Мирослављевог јеванђеља – најстаријег сачуваног српског ћириличног рукописа из 80-их година 12. вијека, тако да ће овај вриједан споменик културе бити трајно сачуван, речено је данас у Српској академији наука и уметности /САНУ/ у Београду.

Мирослављево јеванђеље

Процес дигитализације обављан је у специјално опремљеној просторији у Народном музеју, чиме су управљали стручњаци из Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, на челу са академиком Александром Костићем.

Костић је рекао на конференцији за новинаре да је Мирослављево јеванђеље дигитализовано у пет варијанти, а свака страна и свака илуминација /иницијал/ са једним или два свјетлосна тијела, што је омогућило да се види сваки детаљ, као и цијела књига.

– Снимање је завршено пре неколико дана, предстоји проверавање квалитета сваког снимка и да се као финални производ Мирослављево јеванђеље похрани у највишој могућој резолуцији у Аудиовизуелни архив – навео је Костић, додајући да само један снимак има око 700 мегабајта.

Костић је рекао да је дигитализовано 400 илуминација и направљено око 2.000 снимака, те да ће овај вриједни културни споменик бити приступачан стручњацима, јер је коначно усликан на начин који ће га убудуће штитити и чувати, те нема потребе да се користи оригинал.

Он је додао да је Мирослављево јеванђеље дио српског културног идентитета, те да преостаје да се почетком идуће године постави на сајтове надлежних институција како би било доступно домаћој и страној публици.

Говорећи о тешкоћама приликом дигитализације, он је навео да је, осим развезивања ове књиге и то што неке илуминације улазе у повез, и злато на илуминацијама било проблем, али да се успјело снимити тако да се види да је то злато, а не „нека жута боја“.

Костић каже да се види сваки детаљ наноса злата.

Он је додао да ће и 166. страница Мирослављевог јеванђеља, коју Русија треба да врати Србији, такозвани Петроградски лист, бити дигитализована ако стигне, али се још не зна да ли ће то бити засебно или као већ дигитализовани дио Мирослављевог јеванђеља.

Мирослављево јеванђеље је дигитализовано на основу Споразума о сарадњи Министарства културе и информисања Србије, Народног музеја у Београду који га чува, те САНУ и Народне библиотеке Србије.

Србија је Мирослављево јеванђеље 2005. године уписала на Унескову Листу памћења свијета.

Мирослављево јеванђеље је по саставу јеванђелистар – богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Запис на посљедњем листу говори да је ово јеванђеље поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање.

Писано је на старословенском језику, српске редакције и рашке ортографије. Украшено је иницијалима са фантастичним мотивима биљака и животиња, те необичним људским представама и управо те минијатуре и калиграфија чине ово врхунским умјетничким дјелом.

Средином 19. вијека Мирослављево јеванђеље остало је без 166. листа, када је 1845/1846. године манастир Хиландар посјетила руска духовна мисија на челу са архиепископом и научником Порфиријем Успенским који је исјекао 166. лист и однио га.

Споразумом Русије и Србије потписаним у октобру 2019. године у Београду током посјете руског премијера Дмитрија Медведева потврђено је враћање 166. листа Мирослављевог јеванђеља из Русије, којој ће заузврат бити враћене слике руског умјетника Николаја Рериха, које се налазе у Народном музеју у Београду.

Недостајући лист Мирослављевог јеванђеља једини пут је изложен у Србији у марту 2015. године на изложби „Путевима Мирослављевог јеванђеља“ у Музеју Вука и Доситеја.