Средњовјековни витешки ред Змаја, масони, „Црна рука“, „Бела рука“, „Народна одбрана“, само су нека од тајних друштава која су током историје била активна на овим просторима. Била су одлично организована, имала су своја правила и радила су у завјереничкој тајности…

Она су мијењала не само судбину нашег народа и државе, већ посредно и цјелокупног човјечанства, а ово су нека од њих.

Ред Змаја

Борили се за заштиту хришћанских вриједности

Витешки ред Змаја формиран је 12. децембра 1408. године, а основао га је угарски краљ, каснији римски цар Жигмунд Луксембуршки. Ред је за заштитнике изабрао светог Ђорда и свету Маргарету, а разлог оснивања реда је био заштита хришћанске Европе и вриједности од Турака. Двадесет четири најдостојнија европска витеза тог доба, личности високих моралних принципа били су чланови првог реда Змаја. Почасно мјесто првог витеза према оснивачкој повељи – први међу једнакима – имао је деспот Стефан Лазаревић, господар Србије.

Чланови су били изузетно дисциплиновани и имали су обавезу давања милостиње. Носили су плави плашт од сомота са златним крстом, а симбол реда је био змај са крстом на леђима и репом обавијеним око сопственог врата. Змај је представљао звијер из Књиге откровења, док је црвени крст симболизовао побједу Христа над злим силама. Од чланова реда се очекивало да стално носе симбол, најчешће у облику медаљона око врата и често су сахрањивани са њим.

„Млада Босна“

Организација која је послужила као повод за најкрволочнији рат

„Млада Босна“ је политичко-револуционарни омладински покрет којег је чинило већи број омладинских револуционарних организација из БиХ које су настале почетком 20. вијека. Циљ покрета била је борба против окупације и припајања провинције БиХ од стране Аустроугарске, а за њено припајање Србији и другим јужнословенским земљама. Поједини чланови ове организације су сарађивали са тајном организацијом Црна рука.

Члан „Младе Босне“ Гаврило Принцип је 28. јуна 1914. у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда. Овај догађај, такође познат и као Сарајевски атентат, је Аустроугарској послужио као повод за рат против Србије, који је прерастао у Први свјетски рат.

„Црна рука“

У крви свргнули династију Обреновић

„Црна рука“ је била тајно друштво, званично основано под именом „Уједињење или смрт“ у Краљевини Србији 10. јуна 1910. године. „Црна рука“ је дјеловала и прије тога, извршивши Мајски преврат 29. маја 1903. у којем су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић, чиме је прекинута лоза династије Обреновића. Основала ју је група нижих официра, на челу са капетаном Драгутином Димитријевићем Аписом. „Уједињење или смрт“ је имало панславистичке циљеве, са намјером да уједини све територије Јужних Словена, посебно оне у саставу Аустроугарске.

Апис и група његових поузданика ухапшени су 1916. у Солуну у циљу расветљавања покушаја атентата на регента Александра Карађорђевића код места Острова, у позадини Солунског фронта. Чланови Аписове организације, да би се очувала што већа тајност, како су наводили историчари, нису се водили по именима, већ по редном броју.

„Бела рука“

Из тајности до мјеста премијера

„Бела рука“ је била тајна официрска организација у Краљевини Србији, настала као супарничка група „Црној руци“. Њен вођа био је Петар Живковић, а сматра се да је овај неформални круг официра основан 1912. Организација је, како наводе историчари, имала за циљ да умањи утицај „Црне руке“, тиме што ће окренути престолонасљедника Александра Карађорђевића против њих. Нестанком „Црне руке“ у Солунском процесу, „Бела рука“ преузима контролу, а 1921. Живковић постаје командант Краљеве гарде. Краљ Александар И је 1929. године, уз наводно подршку „Беле руке“ увео диктатуру, а Живковић је именован за премијера. На тој позицији је остао до 1932, а побједом комунистичких снага Јосипа Броза Тита у каснијем грађанском рату у Југославији, чланови „Беле руке“ су или били погубљени од новог режима као квислинзи или су емигрирали код савезника.

„Народна одбрана“

Јован Дучић и Бранислав Нушић били међу оснивачима

„Народна одбрана“ је организација основана 1908. године у Краљевини Србији, у Београду, као протест против нелегалне анексије провинције БиХ од стране Аустроугарске. Оснивачи ове организације су, како тврде историчари, били, између осталих, чувени књижевници Јован Дучић и Бранислав Нушић, наводи Курир.

Организација је из Краљевине Србије у Босну слала одреде ради борбе против Аустрије, а за вријеме Балканских ратова преко ове организације су регрутовани добровољци за борбу у Македонији. То је било велико и врло организовано друштво, а омладински огранак ове групе била је организација „Душан Силни“. У Јулском ултиматуму, Аустроугарска је захтјевала од Србије да распусти друштво звано „Народна одбрана“ и да конфискује сва његова средства за пропаганду. Српска влада у свом одговору наводи да нема никаквих доказа да је друштво „Народна одбрана“ учинило ма какво кривично дјело ове врсте, но да ће распустити друштво ако такво дјело постоји. За тим на крају није било потребе јер је Аустроугарска одбила приједлоге Србије и ускоро објавила рат.

СОПО

Одговор на дјеловање УДБЕ

Српски ослободилачки покрет Отаџбина (СОПО) је тајна емигрантска завјереничка организација коју су основали Срби у расејању са циљем да повједу борбу против Савеза комуниста Југославије и Комунистичке Југославије на чијем челу се налазио Јосип Броз.

СОПО је основан као одговор на наводни државни тероризам који је спроводила Југославија преко своје тајне политичке полиције, УДБЕ, против политичких неистомишљеника у расејању, а који су српског поријекла. СОПО је као реакцију на отмице и атентате од стране УДБЕ, извршио бомбашке нападе на амбасаде и конзуларна представништва СФР Југославије на тлу Сјеверне Америке 1967. године. Припадници СОПО покушали су у више наврата да изврше атентат на Тита током његових службених посјета земљама Јужне и Сјеверне Америке. СОПО је, како наводе историчари, био одговоран за подметање експлозива пред зградом УН 1975, у Њујорку и у Вашингтону 1976, као и за изазивање снажне експлозије у згради Генералног комитета Комунистичке партије Америке у Њујорку.