Данас су Михољске задушнице. Оне увијек падају у суботу уочи празника Михољдана, који се обиљежава 12. октобра по новом календару.

Задушнице

У спомен на суботу послије Распећа и Христов силазак у ад, црква је четири суботе у години посебно намијенила молитвама за душе умрлих.

Уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост су велике или зимске Задушнице. Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су љетње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице.

Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију – Митровдан (8. новембра) су Митровске или јесење Задушнице. Такође, посебан дан када треба посјетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедјељак, осми дан од Васкрса.

Према народним обичајима, тог дана се уређују гробови, а на хумкама се остављају црвена јаја, као симбол васкрсења и вечног живота. На Задушнице се одлази на гробље, пале се свијеће, обавља се парастос или помен, освештава се жито и уређује гроб.

Срби имају мноштво обичаја када је ријеч о овом дану, а један од њих је да одмах ујутру изађу на гробље, на гроб донесу жито и вино и упале свеће за покој душе умрле особе. Народ вјерује да свеће које се пале за све ближње који су преминули представљају симбол свјетлости Христове којом обасјава душу сваког од њих.

Неки обичаји и немају превелике везе с православљем попут ношења тона хране на гробље.