Прва и једина посјета највећег научника свих времена Николе Тесле престоноци Србије и данас је остала упамћена.

Сви су жељели да виде Теслу тих дана, макар да га додирну или му стисну руку. Зато је његов распоред за то кратко вријеме боравка у Београду био веома пребукиран. Тесла се прво сусрео са Андром Николићем, министром просвјете и црквених послова, а онда је отишао на двор (данас зграду Скупштине града Београда) гдје га је примио (тада малољетни) краљ Александра први Обреновић.

Ту се десила једна бизарна ситуација.

Малољетни краљ је желио да одликује Теслу Орденом Светог Саве првог реда, али је дошло до процедуралног проблема које је намјесништво чије задужење је било и брига о дворским пословима образложило на слљедећи начин:

“Тесла, као грађанин демократске Америке, не смије примати и носити никакво одличје, па кад би примио ово одличје морао би да изгуби грађанство Америчке републике. И тако, због те америчке скрупулозности, Ордену св. Саве не би суђено да украси најдостојније груди”.

Ипак, компромис је нађен.

Тесла је накнадно био одликован Орденом Светог Саве другог степена.

Те исте године, Тесла ће добити признање Удружења инжењера и научника Велике Британије и почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, а крајем 1892. конкурисаће за редовног члана Српске краљевске академије.

И биће одбијен.

Изабраће га за дописног члана две године касније, а за редовног тек 1937. године.

Нико није светац у свом селу.

Нарочито ако се то село зове Србија.

Браћа су, очигледно, послушала Теслин савјет и смањила одушевљење, наводи се у књизи Дејана Стојиљковића “Никола Тесла – пјесник науке”.