У живописној долини засеока Тарабићи, на пропланку поред Коњске ријеке, изнад Ужица код Кремне, лежи кућа Тарабића, окружена невјероватном природом, мистичним каменом и дрвећем старим преко два вијека.

– Оснивачи су унијели у Задужбину довољно непокретне имовине, да би осим музеја могли да се направе и други туристички садржаји који су од виталног значаја за развој овог сиромашног краја.

Кућа Тарабића је урбанистичким планом града Ужица, дефинисана као објекат народног градитељства и културно-историјског значаја, а Завод за заштиту споменика културе ће је уврстити у непокретна културна добра Републике Србије.

Милош (1809-1854) и Митар Тарабић (1829-1899), један стриц други синовац, „виде“ са беспутних, планинских простора овога дијела свијета све значајније догађаје свога вијека, иако неписмени и без основних историјских и географских знања – каже Јелена Љубинковић, управитељ Задужбине Тарабићи, а преноси портал Макроекономија.

Додаје се да је Задужбина „Музеј пророка Милоша и Митра Тарабића“ основана са циљем да се реконструше, рестаурира и врати у изворно стање кућа у којој су се пророци Милош и Митар родили, живјели и умрли, а која ће постати Музеј у име сјећања и меморије на ове неписмене сељаке чије пророчанство је уткано у нашу културну баштину. Необјашњивом народном мистиком живи и траје вијековима, уноси наду у животе, привлачи све генерације и некада и сада.

Поријекло Тарабића

У тексту се даље подсјећа на поријекло чувених пророка, али и мистичност локалитета на коме су живјели.

– Тарабићи су чувена породица из села Кремна за чије се претке из 19. вијека у популарним часописима фантастике тврди да су имали способност да предвиђају догађаје. Тарабићи су се доселили из Херцеговине на Тару, у село Кремна.

Према породичном усменом предању, Спасоје Тарабић са своја четири сина – Милошем, Савом, Лазарем и Миланом, тјерајући стоку на продају у Босну, а прелазећи преко обронака Таре, угледао је у једној долини змију са дукатом у устима. На том мјесту су затим почели да копају, да би на крају ископали ћуп пун дуката и подијелили га међу собом. Према претходном договору, тројица браће су наводно уложили новац у градњу куће на том мјесту, док четврти од њих, Милош, није хтио да учествује у томе, али је остао да живи у заједници са браћом.

Према једном другом предању, он је своје дукате закопао у темеље њихове нове куће. На мјесту гђе су Тарабићи нашли злато и сазидали кућу, настао је заселак породице Тарабић, који се налази на јужним обронцима Таре, иако је дио села Кремна, које се налази на сјеверним обронцима Златибора – наводи аутор текста публициста Бранислав Гулан.

Позивајући се на разне записе и предања, Гулан додаје да је камен саставни дио мистичности и историје Кремана.

– Само име Кремна води поријекло од камена (кремена). У близини Кремана, на путу за Тару, подигнут је „Дом пророка“, једнособна брвнара која је била нека врста музеја. У њој је било сакупљено више експоната у вези са Кремном и Тарабићима. У брвнари, као један од најзанимљивијих експоната била је изложена тзв. „Космичка кугла“ (глатка камена лопта пречника око један метар). По предању, то је један примјерак од више милиона таквог камења које је некад давно засуло Земљу из свемира. Камен би наводно требало да зрачи енергијом која код људи изазива видовитост… Наводно је ово подручје око Кремна немогуће снимити из сателита јер постоје одређена зрачења која за посљедицу увијек имају то да евентуалне снимке једноставно буду заклоњене неком мрљом – наводи се у тексту.

Подсјећа се и на објашњење Ужичанина Дејана Ристановића, који се бави презентацијом Креманског пророчанства у туристичке сврхе.

Космичка кугла, зрачење и вибрације

– Село Кремна је добило име по јединственом камену – кремену. Сматра се, да су се под утицајем зрачења тог камена овдје рађали умни и видовити људи као што су били пророци Митар и Милош Тарабић, који су говорили да ће овдје проћи гвоздени коњ на гвозденом путу, када овде људи нису ни знали за жељезницу, да ће људи причати, а очима се неће видјети – када овдје није било телефона…

Да ће црне гује попити воду из река – што се сада тумачи да су мислили на мини хидроцентрале које воду каналишу у (црне) цијеви… Да ће људи уносити некаква сокоћала у куће и да ће се више вјеровати тим сокоћалима, него родбини и пријатељима – претпоставља се да се мисли на радио и телевизију. А политичких порука у недоглед – наводи Ристановић и додаје:

– Оно на шта бих вам, такође, скренуо пажњу је креманска кугла пречника један метар коју ми зовемо још и космичка, јер нико не зна како је настала и како је доспјела до нас – као да је с неба пала. Радиолози и парапсихолози кажу да она нема земаљско поријекло и да отклања негативну енергију код људи и у окружењу. На жалост, кугла је пукла током пожара 2005. године када се прво од ватре усијала, а потом, током интервенције ватрогасаца хладном водом, пукла. Већи део кугле је изложен код фонтане жеља, а од мањих смо направили талисмане, односно сувенире.

Креманци се, како се даље наводи, хвале да Тарабићи нису једини људи из села који су могли да завире у будућност. Било их је више: Станоје Мулић, Јово Крпа, Стеван Мулић, Буде Богосавлјевић, Милоје Ђурдић…

– Сматрају да није то до њих, него да ово село, на надморској висини око 800 метара, има такав положај, да се наслања на стуб магматских стијена који сеже до самог Земљиног средишта, а да се њихови врхови повезују с космичким висинама па вибрације и зрачења удружена са љепотом предјела дјелују да сензитивне људе чини још посебнијим дарујући им моћ да провире кроз расцјепе времена и виде оно што тек треба да се деси… – наводи се између осталог у тексту на Макроеконемији.