Да су Срби током прошлог вијека већином сами себи копали јаму у коју су их други гурали, није ништа ново. Тешко је разумијети зашто су Срби тако пуног срца прихватили двије Југославије у којима су већином потискивали све оно што су били прије, а крили су и своје хероје који су током Другог свјетског рата показали да су достојни насљедници солунских бораца или витеза са Мојковца.

Краљевски пилоти оборили 90 њемачких ловаца

Уџбеници у Србији, а посебно у Црној Гори, ни слово нису посветили великом подвигу пилота Краљевине Југославије приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Они су листом били Срби, јер су остали преко ноћи промијенили униформе или дезертирали.

Ипак, остало је записано да је након пуча 27. марта прво мобилисано ратно ваздухопловство Краљевине Југославији. Оно је тада било модерно, добро обучено, одлично наоружано, са високим моралом и пружило је доста организован отпор фашистима. Краљевина је рат дочекала са 1.000 борбених авиона.

На 2.200 фашистичких авиона (од чега 1.500 њемачких) узлетило је 500 авиона Краљевине. Фашистички бомбардери су се одлично међусобно бранили, увjежбаном митраљеском ватром, а око њих су летили бројни ловци.

Сваки српски авион је улетио у више десетина фашистичких авиона. Њихови пилоти су били изненађени и нису могли да користе разрађену тактику, мислили су да је то нека нова тактика наших пилота. Авијација Краљевине је оборила преко 90 фашистичких авиона док је број уништених српских авиона у лету био 85. Чак је 7. априла ујутру 3. елитни ваздухопловни пук са Косова надлетио њемачку тенковску колону и уништио око 40 тенкова и неколико стотина Нијемаца.

Сљедећих дана наши пилоти су нападали фашистичке аеродроме у Бугарској, Мађарској, Аустрији и нанијели им озбиљне штете.