У Цркви и у кући се пред молитву пали кандило које гори током литургије и молитве. Многи вјерници се питају зашто се то пали кандило пред иконом, која је сврха кандила и које значење има упаљено кандило пред иконом Исуса Христа, Богородице или светитеља коме се молимо, подсјећа Опанак.

Кандило

Свети Владика Николај Велимировић кроз осам кратких и сликовитих постулата објаснио је значење кандила у кући вјерника.

Прво зато што је вјера наша свјетлост. Рекао је Христос: Ја сам свјетлост свијету. Свјетлост кандила опомиње нас на свјетлост којом Христос обасјава душе наше.

Друго, да нас подсјети на свјетлост карактера оног светитеља, пред којим палимо кандило. Јер су свеци названи: синови свјетлости.

Треће, да нам служи као укор за тамна дјела наша, и зле помисли и жеље, и да нас позове на пут јеванђелске свјетлости. Да би се потрудили тако са ревношћу око заповјести Спаситељеве: тако да се свијетли ваше виђело пред људима, да виде ваша добра дјела.

У Цркви и у кући се пред молитву пали кандило које гори током литургије и молитве. Многи вјерници се питају зашто се то пали кандило пред иконом, која је сврха кандила и које значење има упаљено кандило пред иконом Исуса Христа, Богородице или светитеља коме се молимо.

Четврто, да то буде мала жртва наша Богу, који се сав жртвовао за нас. Један мајушни знак велике благодарности и свијетле љубави наше према Ономе, од кога у молитви просимо и живот и здравље и спасење и све оно што само безгранична небеска љубав може дати.

Пето, да то буде страшило злим силама, које нас нападају понекад и при молитви и одводе нам мисли на другу страну од Творца нашега. Јер зле силе воле таму и тржу се сваке свјетлости, нарочито од оне која је намијењена Богу и Његовим угодницима.

Шесто, да нас подстакне на самопрегорење. Као што јелеј и фитиљ горе у кандилу, покорни вољи нашој, тако нека горе и душе наше пламеном љубави у свима страдањима, покорни вазда вољи Божијој.

Седмо, да нас научи, да као што кандило не може да се запали без наше руке тако ни срце наше, то унутрашње кандило наше, не може се запалити без светог огња Божије благодати, ма било испуњено свим врлинама. Јер све су врлине наше као гориво, а од Бога је огањ, који их зажиже.

Осмо, да нас опомене, да је Творац свијета прије свега створио свјетлост, па онда све остало по реду. И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. Тако мора и на почетку нашег духовног живота прво да се засија унутра у нама свјетлост Христове истине. Од те свјетлости Христове истине послије ствара се и ниче и расте у нама свако добро. Свјетлост Христова нека и Вас освијетли.