Задужбина „Петар Кочић“ Бањалука – Београд додијелила је награду за цјелокупно књижевно стваралаштво Кочићева књига књижевницима Јовану Зивлаку из Новог Сада за 2020. годину и Александру Југовићу из Београда за ову годину.

Задужбина „Петар Кочић“ Бањалука – Београд

Одлуку је једногласно донио жири који су чинили књижевници Никола Вуколић, Миљенко Јерговић и Младен Весковић, саопштено је из Задужбине.

Вуколић, који је и предсједник Задужбине, истакао је да је Јован Зивлак један од најзначајнијих наших живих писаца, што најбоље потврђују његове многобројне књиге и признања.

– Зивлак је познат пјесник, есејиста, приређивач, уредник, преводилац, културни посленик најширег формата, добитник великог броја домаћих и међународних књижевних награда, изазов за преводиоце, али и љубитеље поезије у другим језичким срединама – навео је Вуколић.

Из његових многобројних књига, додаје Вуколић, као да слушамо хук вјетра преко непрегледних завичајних њива под чијим браздама као да још тутње таласи давно ишчезлог мора.

– Зивлак, који је далеко одмакао на непредвидљивим путевима модернитета, везу са традицијом одржава преко језика у којем су најдубљи коријени бића и најисконскији слојеви памћења. Због тога модерна поезија не може да се одрекне додира с традицијом, али не може ни да се с њоме поистовјети – навео је он.

Према Вуколићевим ријечима, код Зивлака је све пуно и једро, богато у изрицајима и наговјештајима. Неки наслови његових пјесама и књига сугеришу пуноћу, обиље, нешто што се не може потрошити нити раздијелити, што се може мрвити до најситнијих честица па да опет не губи свој основни квалитет или пак сугерише кретање које је бесконачно јер – краја нема.

Члан жирија Младен Весковић истакао је да је добитник награде Александар Југовић један од најаутентичнијих гласова савремене српске књижевности и аутор који досљедно у својим поетским, прозним и драмским књижевним дјелима фикционализује живот човјека на Балкану у свим његовим комичним и трагичним видовима.

– Југовић је један од оних писаца чија остварења никада не понављају једну једном досегнути концепт пјевања и мишљења, сањања и стварања. И кад се обраћа интелектуалној елити, и кад пише и за обичног човјека, једнако је интересантан, готово увијек нов и на свој начин оригиналан – истакао је Весковић.