Понижени смо, као народ, нација и као жртве монструозних злочина. Поражени смо чињеницом да се Фадила осим „четничким сармама“ заситила и српским месом.

Злочин у Кравици

Објаснила је Фадила детаљно, како је изгледао масакр на Божић, 7. јануара 1993. године. „Дешава се да мени мој дјевер каже: Фадила, идемо вечерас на Кравицу, спреми се! Тако да је свака кућа, свака породица имала по једног члана мушког који је рекао да идемо у Кравицу. А Кравица је за нас била Америка, обећана земља”, испричала је Фадила Мујић и објаснила да су жене из Сребренице ушле у Кравицу током самих борби.

Описала је Фадила послије и како је у борбама учествовала, али и како је у српску кућу ушла, док како каже „четници сједе, славе, крметине камара на столу“. Отворила је Фадила незарасле ране, соли на њих досула и у танчине дочарала како су тада и „четничке сарме“ добре биле да утоле глад, док се у међувремену пљачкало и палило у Кравици, док су се српски вратови клали. У ту своју „Америку, обећану“ земљу ушли су и иза себе оставили српска измасакрирана тијела, а оно што су опљачкали то су и попалили, па 29 година послије, јавно признали злочин.

Није Фадила једина, има још Фадила, нани Фати и осталих сребреничких мајки које куну оно што је српско и дан данас, које у српску земљу цвијеће саде и с миром кафу пију. И Добрина Продановић је мајка, она је лобању свог сина у рукама држала и наглас јаукала, док је Фадила крметину јела и склањала с пута мртва српска тијела.

Зна ли Фадила да је најмлађа жртва имала 4 године, зна ли да су баку Мару живу запалили, зна ли да 158 људи на души носи, ако душе уопште и има, зна ли да је кривац чак и да није она учествовала у злочину!? Личном срамотом се похвалила, и злочин над српским народом признала. Није то било до глади и жеђи, било је да убијете све што српскога у себи има. Гладан човјек за мало хљеба замоли, не коље, не пали и не убија и с тим се послије не хвали, Фадила.

Аутор: Милица Кресојевић