Тог 30. јуна 1876 — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској.

Црногорско-турски рат је био је рат између Црне Горе и Османског царства који се водио између 1876. и 1878. године. Рат је окончан побједом Црне Горе и њених савезника, Србије и Русије. У рату је вођено 6 већих и 27 мањих битака, а међу њима је била пресудна битка код Вучјег дола.

Устанак у оближњој Херцеговини је изазвало низ побуна и устанака против Османског царства у Европи. Црна Гора и Србија су се сложиле да објаве рат Турској 28. јуна 1876, чиме је почео рат. Црногорци, у савезу са Херцеговцима су побиједили. Битка која је била кључна за побједу Црне Горе у рату је била битка код Вучјег дола. Године 1877. Црногорци су водили тешке битке дуж границе са Херцеговином и Албанијом. Кнез Никола И Петровић је преузео иницијативу и напао је турске снаге које су долазиле са сјевера, југа и запада. Освојио је Никшић (24. септембра 1877), Бар (10. јануара 1878), Улцињ (20. јануара 1878), Грможур (26. јануара 1878) и Врањину и Лесендро (30. јануара 1878), подаци су Википедије.

Рат је окончан када је Османско царство потписало примирје са Црном Гором у Једрену 13. јануара 1878. године. Напредовање Руске Империје ка Истанбулу је приморало Османско царство да потпише мир, чиме је призната независност Црне Горе, Србије и Румуније, а територија Црне Горе увећана са 4.405 км² на 9.475 км². Црна Гора је такође добила градове Никшић, Колашин, Спуж, Подгорицу, Жабљак, Бар, као и излаз на Јадранско море.

Посљедице

На Берлинском конгресу Црна Гора добила је Никшић, Колашин, Спуж, Подгорицу, Жабљак, Плав, Гусиње. Посљедња два града враћена су Турској. Преко Бара и Улциња, кога је добила 1880. године, Црна Гора је добила излаз на море. Није имала право да на њему држи ратну флоту нити да изграђује утврђења. Аустроугарска је тамо вршила поморску, санитарну и полицијску контролу.