Ако сте се питали како су се правили оклопи у средњем вијеку, и како су се осјећали витезови у њему, открио је управо Александар Урошевић.

Александар Урошевић, у околини Ваљева, има радионицу у којој настају историјске реплике и борбени оклопи.

– Оклопарством сам почео да се бавим од првог дана када сам дошао у удружење Бели орлови. Наиме, то је и био разлог зашто сам дошао у Беле орлове. Желио сам да научим како су се правили оклопи. Тада смо имали врло скромна знања. Прво смо почели да правимо брње – рекао је за телевизију Курир Александар Урошевић, оклопар.

Брње су металне кошуље, прављене од алки. Брње су средњевјековне кошуље – панцири.

– Највећа мука је била схватити како сам оклоп функционише. Ниједан оклоп није прављен за сваког човјека. Морате имати тачне мјере и морате ући у анатомију сваког човјека када правите и то су били највећи проблеми. Мој први оклоп био је прављен за мене, и направио сам га већим, па ми није одговарао – рекао је за телевизију Курир Александар Урошевић, оклопар.

А подсјетимо, етика је српском витезу била виши закон од закона побједе и пораза: „Боље ти је изгубити главу него своју огријешити душу“, каже народна пјесма.

Басинет шљем је средњевјековни европски војни шљем или кацига који је имао отвор за лице. Он се развио од гвозденог или челичног конусног шлема (“капе”) и као своју особену карактеристику имао је зашиљени врх, док се при дну ширио бочно и са задње стране како би омогућио заштиту за врат. Користио се за пјешадијску војску.

– Тај шљем се ради из двије подлоге. Историјски се ради из једне. У посљедње вријеме имамо јако добре методе заваривања, па може и из једне подлога. Конкретно ми радимо из два дијела – рекао је Алексадар Урошевић и додао:

– Овакав шљем је носио наш деспот Стефан Лазаревић. То су оклопи који су били јако скупи у то вријеме, а ми смо их имали у јако великом броју.