Република Српска дуги низ година истиче да се подјела надлежности предвиђена Уставом БиХ мора поштовати и спроводити, наводи се у првом прилогу извјештаја који је Влада Српске упутила Савјету безбједности УН.

Политичко Сарајево, како се наводи, не само да ту подјелу надлежности не поштује и не спроводи, већ са својим савезницима у ОХР-у и Уставном суду БиХ наставља да урушава аутономију ентитета, супротно Уставу.

– Као одговор на вишегодишњу ерозију њених уставних надлежности, Република Српска недавно је започела законит, демократски процес враћања одређених надлежности које су јој додијељене Уставом БиХ и које је раније вршила дуги низ година без икакве полемике – истиче се у прилогу.

– Супротно хистеричним тврдњама неких критичара Републике Српске враћање надлежности које су јој Уставом БиХ дате ни на који начин не представља поништавање „реформи“, а још мање корак ка сецесији од БиХ, било де јуре или де факто – наводи се у документу.

Република Српска, како се наглашава, у потпуности поштује суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак БиХ.

– Заиста, потези Републике Српске у правцу вршења неких од уставних надлежности које јој припадају имају за циљ обнављање уставног поретка БиХ – пише у прилогу.

Истакнуто је да су током година, под огромним притиском одређених страних сила и високих представника који су се понашали као диктатори, два ентитета дала политичку сагласност да се институцијама на нивоу БиХ у Сарајеву повјери вршење неких надлежности које су, иначе, Уставом дате ентитетима.

– Ови споразуми били су тек политички уступак, а не обавезујући уговори, амандмани на устав или споразуми са правним дејством. Чињеница је да је Уставни суд БиХ потврдио да споразуми којима је дата сагласност не мијењају Устав БиХ и да им се не може дати правно дејство амандмана, јер нису прошли одговарајућу процедуру у којој се врше измјене и допуне -наводи се у прилогу.

Истакнуто је и да као што један ентитет може дати политичку сагласност на надлежност нивоа БиХ над одређеним питањем, тако је може и повући.

– Ништа у овим политичким споразумима не каже да су они трајни и обавезујући без рока. Заиста, свака одредба споразума која тврди да је он трајан, била би неуставна, јер споразуми нису прошли Уставом прописан поступак измјене Устава -истиче се у прилогу.

У прилогу се подсјећа да би, како примјећује бивши правник у ОХР-у Метју Периш, сматрати споразум неопозивим значило да је „потпис на споразуму раван уставном амандману, што би била анализа без значајног преседана у међународном или домаћем праву“.

– Устав БиХ јасно утврђује процес којим се може мијењати у члану X/1/. Осим доношења уставног амандмана у овом процесу, ниједан политичар, ниједна влада или законодавац у БиХ нема право да уноси промјене у надлежности нивоа БиХ које би биле обавезујуће по будуће политичаре, владе или законодавце. У члану 1 Устава наводи се да ће БиХ „функционисати у складу са владавином права“, а не владавином човјека – наглашава се у том документу.

Како се додаје, ставови политичара не утврђују уставне надлежности различитих нивоа власти у БиХ – то чини Устав, те се наглашава да у Уставу БиХ пише да „све владине функције и овлаштења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима“.

– Сигурно је да надлежности које БиХ преузме по основу споразума нису „овим Уставом изричито дате институцијама БиХ“. Дакле, такве надлежности, са становишта Устава, и даље „припадају ентитетима“ – напомиње се у прилогу.

Одустајање од политичких споразума којима се даје сагласност да БиХ обавља ентитетске надлежности, наводи се у прилогу, ни најмање не крши Дејтонски споразум, а упркос тирадама муслиманских странака и њихових присталица у међународној заједници, нико никада није понудио ни кохерентан, а још мање убједљив супротан правни аргумент.

– Република Српска једноставно је започела процес враћања одређених надлежности које, према Уставу БиХ, недвосмислено припадају ентитетима, због некомпетентности нивоа БиХ. Закон који Република Српска разматра, далеко од тога да је пријетња по Дејтон, конципиран је управо тако да га вјерно спроводи – истиче се у документу.

скупштина Републике Српске разматра закон којим би Српска поново именовала своје судије, као што је предвиђено Уставом БиХ, а што је Република Српска без приговора са стране чинила годинама након потписивања Дејтонског мировног споразума.

Српска, како се наводи, од 2011. године до данас у доброј вјери ради на реформи правосуђа кроз Структурисани дијалог о правосуђу са ЕУ, док је СДА, нажалост, блокирала све предложене реформе које је подржала Унија.

Како јасно свједоче извјештаји Европске комисије о БиХ, Високом судском и тужилачком савјету /ВСТС/ БиХ, који је надлежан за судије и тужиоце, већ дуго је и пријеко потребна реформа, само што се показало да је она на нивоу БиХ немогућа због непопустљивости СДА, што доказује неуспјех Структурног дијалога.

Закон о ВСТС-у упућен Народној скупштини Републике Српске, којим се спроводе препоруке Венецијанске комисије и Европске комисије, како се истиче, обезбјеђује аутономију, независност, непристрасност, стручност и ефикасност судија и тужилаца Републике Српске.

– Неки који критикују Републику Српску тврде да је предложени закон на неки начин противан уставном поретку БиХ. У ствари, управо је супротно. Предложени закон једноставно враћа Републици Српској надлежност коју она несумњиво има према Уставу БиХ, а коју је, и према оцјени ЕУ и посматрача, ВСТС обављао некомпетентно – указује се у прилогу.

Република Српска је, подсјећа се, недавно донијела закон о поновном формирању Агенције за лијекове и медицинска средства Републике Српске.

– Република Српска поново успоставља ову агенцију на нивоу Републике Српске јер Агенција за лијекове и медицинска средства на нивоу БиХ своје дужности обавља лоше, а законско уређивање лијекова и медицинских средстава неспорно је у надлежности ентитета према Уставу БиХ – напомиње се у том документу.

Активности Републике Српске усмјерене ка поновном вршењу одређених уставних надлежности које јој припадају ни на који начин, како се наводи, не представљају кризу и приказују се погрешно да би међународна заједница упала у клопку и сама почела да их тако схвата.

Актуелна политичка криза у БиХ, како се напомиње, произилази из настојања ОХР-а да успостави диктаторску власт над БиХ и кампање једног конститутивног народа да се одбаци дејтонски компромис и мајоризују друга два конститутивна народа у цијелој БиХ.

– Напади на настојања Републике Српске да оствари своје уставне надлежности имају за циљ наставак преузимања власти од стране ОХР-а и СДА. Влада Републике Српске је најфункционалнији орган власти у БиХ, а ниво БиХ је најнефункционалнији – указује се у прилогу.

Како је истакнуто, настојање Републике Српске да настави да обавља одређене уставне надлежности, које је нефункционална бирократија на нивоу БиХ лоше обављала, представља корак ка доброј управи и поштовању уставних захтјева.

– Враћање надлежности ентитета не угрожава стабилност, управо супротно, доприноси јој. Сви који желе да ојачају стабилност БиХ требају да подрже позив Републике Српске да се Дејтонски споразум имплементира онако како је написан – наглашава се у прилогу.