У Архиву Војводине данас је отворена изложба архивских докумената „Усташки злочини у Срему 1942. године – акција Виктора Томића“, посвећена страдању Срба у том војвођанском региону у усташкој акцији коју је водио злогласни Виктор Томић, а током које је убијено 6.000 Срба.

Изложба „Усташки злочини у Срему 1942. године – акција Виктора Томића“

Изложбу је отворио предсједник Покрајинске владе Игор Мировић, који је истакао да је изложба свједочанство о једном страшном злочину.

– Она је крик за поштовањем невиних жртава једног обезљуђеног времена у којем се тај злочин догодио. Уједно је и апел да ни злочин, ни његове жртве никада не смију да буду заборављени – рекао је Мировић.

Он је додао да је у тој акцији у љето 1942. године за само два мјесеца, што одлуком Томићевог Покретног преког суда, што без икакве формалне одлуке, у Срему убијено око 6.000 Срба, међу којима један од наших највећих сликара Сава Шумановић.

Мировић је подсјетио да је из Срема током Другог свјетског рата у логоре у Хрватској, посебно у злогласни Јасеновац, одведено и тамо убијено 11.000 Срба и 2.000 Јевреја.

Он је нагласио да поменути број страдалих није био и укупан број невиних жртава сатанске творевине каква је била такозвана Независна Држава Хрватска у Срему током Другог свјетског рата.

– Размјере злочина биле су вишеструко веће, па је посебна комисија, коју је Покрајинска влада формирала 2019. године, послије двогодишњег систематичног и истрајног рада, именом и презименом дошла до података да је у Срему од 1941. до 1945. године страдало 40.000 људи, жртава рата, што је скоро 3.300 више него што је до рада комисије навођено – навео је Мировић.

Он каже да ће, слиједећи тај примјер, бити пописане и све жртве фашистичког терора у Бачкој и Банату, гдје су џелати имали друга имена и униформе, али су жртве биле исте и припадале су махом српском народу.

За Мировића је подсјећање на крвави пир у Срему у љето 1942. године, као и укупне размјере усташких злочина у Другом свјетском рату, важно и због деценијама присутне, а данас све снажније тенденције у Хрватској, да се они умање и релативизују, а понекад, како је рекао, крајње цинично претворе и у тобожње милосрђе према Србима.

– Најбољи примјер за то јесте ускраћивање могућности предсједнику Србије Александру Вучићу да посјети Јасеновац и ода пошту невиним страдалницима тог мјеста патње – рекао је Мировић.

Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић рекао је да се навршава 80 година од великог злочина који су починиле усташе у акцији Виктора Томића, трећег функционера у систему власти НДХ.

– Ова изложба, коју смо након 30 година поново поставили, потврда је колики значај имају установе као што су архиви с обзиром на то да се покушава ревидирати историја. Само су оригинална архивска документа доказ и једини начин да спријечимо ревизију историје и прикажемо истину и страдања српског народа – поручио је Кузмановић.

Осим архивских докумената, посјетиоцима изложбе доступне су књиге и зборници који свједоче о размјерама страдања недужног народа 1942. године.