19/05/2022

„Никада раније нисам то испричао, јер ме нико никада није питао за Калабића. А и зашто би мене питали“, каже Фила.
„Јосиф је по занимању био возач, а у Озни никада није догурао више од стражара. Када је отишао у пензију, био је возач мог оца, а краће вријеме је возио и мене. Показао ми је зграду у Косовској улици, иза Скупштине, зграду која се налази одмах до данашњег кафића ‘Ајс бар’. На посљедњем спрату су биле гарсоњере које су издаване прије рата. То је Озна држала и Јосиф је био одређен да спава са Калабићем. И Калабић је свако јутро добијао слиједовање – чутуру ракије и храну. Јосиф му је, тако ми је причао, додавао још једну чутуру за храну, јер је волио много да једе, а Калабић је волио да пије.
Рекао ми је да га је Калабић једно јутро питао: ‘Је ли, Јосифе, хоће ли ови да одрже ријеч?’ Јосиф је већ тада знао да неће, али није хтио да му каже.
Провео је с њим дуго времена, можда и две године, али то не знам прецизно. Када је ухваћен Дража и када је осуђен, једног јутра дошао је полицајац и дао задатак Јосифу да оде у Беч и преузме неке камионе које наша држава добија као помоћ. Помислили су да су се можда зближили и хтели су да га удаље. Када се Јосиф вратио, више никада није видео Калабића. Наравно, није смио да пита шта се догодило. По његовом мишљењу, стрељан је заједно са осталима на Ратном острву, пише Недељник.
Послије је било прича да су га бродом послали у Јужну Америку, била је и она прича да је у Војводини узео нови идентитет, да је био у Кикинди па се једном напио и за шанком почео да прича превише, да би потом дошао Крцун и лично га убио. То су биле глупости које су причали тако да се замајава народ, можда их је и гризла савјест што нису одржали ријеч.
07/12/2025
10/11/2024