Истина о убиствима у Гаравицама надомак Бихаћа једном од највећих српских стратишта из времена усташке Независне Државе Хрватске , деценијама је заташкавана, као и крвава судбина више од 12.000 убијених Срба, пише Глас Српске, поводом 80 година од овог покоља.

Истина о Гаравицама

Предсједник Одбора „Гаравице 1941“ Небојша Куштриновић рекао је да је то подземни град Срба гдје леже хиљаде и хиљаде невиних жртава.

Он је уочи 80 година од покоља, које ће бити обиљежено сутра, навео да су, уз велику помоћ Удружења „Уна“, успјели да из заборава истргну стравичне злочине у којима је било и страдалих Јевреја и Рома.

„Истина је, не знам због чега, прећуткивана. Одмах након рата подигнут је и споменик на којем је писало да је од усташке руке убијено 12.000 Срба, да би касније, током политике бивше Југославије, та истина била потиснута, а на спомен-подручју Гаравице стоји да су тамо жртве фашистичког терора“, истакао је Куштриновић.

Гаравице, навео је он, заслужују много већи обим и приче о њима и истраживања.

„Заборав је убијање истине, али ми нећемо дозволити да та истина буде убијена. Исто тако, историја је велика учитељица живота, а нажалост, ми смо кроз ове деценије показали да смо понављачи. Ово не радимо само због нас Срба, већ због свих народа да се никада никоме ништа ни слично не догоди“, поручио је он.

Куштриновић је подсјетио да је прва субота у септембру дан када Влада Српске обиљежава страдање у Гаравицама, јер је покољ трајао од јуна до почетка деветог мјесеца.

„Остајемо на путу откривања истине. Истражујемо историју, а већ постоје и нови подаци који указују да број страдалих премашује и 17.000“, закључио је Куштриновић.

Предсједник Удружења „Уна“ Бошко Стојисављенић, коме су страдали сви мушки чланови породице са мајчине стране, рекао је да је злочин дуго и детаљно припреман, а брзо изведен.

„Јавност зна мало, можда и нимало. Истина је скрнављена јер је тако одговарало Брозу и осталима“, рекао је Стојисављенић, додавши да су први злочини НДХ почињени у Бихаћу.

Он је навео да је још као дијете кришом могао да чује о великом покољу у Гаравицама који је завршен убиством хиљадама људи, око Илиндана, а на тај дан се народ, како је нагласио, окупљао и првих година након злочина.

„Скривање злочина је трагедија на коју насједа српски народ“, нагласио је Стојисављевић, додавши да у прилог томе иде и ужасна слика о бројним стратиштима.