Манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија, задужбина је деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара и кнегиње Милице.

Манастир Манасија

Један је од најзначајнијих споменика српске средњовјековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.

Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, почео је да се зида 1407., а градња је окончана 1418. године. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог духа. Цијели комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена цјелина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула. Иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовјековног сликарства.

Током радова на реконструкцији манастирске цркве у Манасији почетком XXI века, откривени су земни остаци, за које руководилац тих радова, археолог Марин Брмболић, сматра да припадају деспоту Стефану. ДНК анализа тих остатака је са 99,9378% тачности потврдила да се ради о сину кнеза Лазара.

Манастирски комплекс представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Старјешине манастира биле су: Параскева Јовановић, Ангелина Радисављевић, Варвара Трифуновић и садашња игуманија мати Павла.