„Манастир Моштаница имао је три појаса око себе, а представљало их је мало извучено камење. Један појас био је одмах над темељем, други у средини, а трећи изнад прозора. Кад су Турци са ово дочули, учини им се нешто чудновато и мислили су: шта значи црква са три појаса? На послијетку већ нису могли свом гњеву одољети, већ подигну тужбу: да се налази једна црква са три појаса, и која служи на несрећу мусломанству. Ову тужбу поднесу самом турском цару, који изда строг налог, на тадањег пашу босанског, да одмах потражи ту цркву и ако је нађе одмах да је поруши.

Манастир Моштаница

Паша по налогу цареву, а уз пратњу своју крене се пут манастира. Кад дође већ близу, није знао наћи пролаз, како и куда би до манастира стигао, јер као што је напријед речено само с једне стране има чист прилаз манастиру.

Тадањи игуман, пошаље на сусрет паши свог човјека, који би га извео на пут и довео манастиру. Но прије тога договорио се и нареди, да човјек пашу што већма заведе. Човјек је имао толико вјештине да је умио пашу тако завести, те веле да га је водао два дана око манастира између неких брда, те истом трећи дан дођу манастиру.

Игуман са калуђерима дочека пашу најсвечаније и угости га, на паша чим је стигао до манастира, одмах је тражио да види она три појаса, са чега је он од цара укорен био, но пошто их не нађе, разљути се што је за бадава оптужен, те нареди да оног најважнијег прљенца, који је тужбу против тога подигао, жива одеру. Слуге учине по наредби и одеру тога поред потока, који се данас зове с тога „Живодер“, а „Пашини конаци“ назове се оно мјесто гдје је паша на брду ноћивао док је манастир нашао.

А како паша није нашао она три појаса. Ево овако – док је онај човјек пашу заводио, дотле је игуман са људима на брзу руку отесао најгорњи и најдоњи појас, а оставио само средњи, ово се и данас сасвим јасно може видјети. Паша то није ни примјетио, већ видећи да нема ништа, пошто се добро почастио, отиде од куд је и дошао.“

Прибиљежио М. Костић ,,Босанска вила“ 1889. година.

Извор: СРБИ У БИХ