НОВОСТИ

ИМАО ЈЕ ДОБАР РАЗЛОГ Зашто патријарх Павле никада није вјенчавао ни сахрањивао? |

САВЕЗНИЧКЕ БОМБЕ СРАВНИЛЕ НЕБРАЊЕНИ ГРАД СА ЗЕМЉОМ Комунистри све знали, одобрили и на крају заташкали |

ВЈЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Остала је само једна једина круна неког српског владара данас у Србији |

ЗБОГ ЊЕНЕ ХУМАНОСТИ, МОЖДА ЈЕ ПРОГЛАСЕ ЗА СВЕТИЦУ! Знате ли ко је Јелена Савојска и зашто је тражила дворску даму из Србије? |

ИДЕМО ЛИ ЊИХОВИМ СТОПАМА? Стефан Немања и Стефан Првовенчани су стварали државу, а Свети Сава је испунио духовним и културним садржајима! |

Тришић Бабић: Нови високи представник требало би да укине одлуке својих претходника |

Бањалука: Комшија, не троши толико воде, пријавићу те |

Потписани меморандуми са представницима америчких компанија |

Новац од поклоњења Појасу Пресвете Богородице Србима на Косову и Метохији |

Хрватска: Забрањена продаја алкохола и енергетских пића малољетницима |

Како је настала пјесма „Марш на Дрину”

01/06/2021

Чувени „Марш на Дрину“, традиционалну, популарну корачницу, која је постала симбол храбрости српске војске у Првом свјетском рату, Станислав Бинички је, мало је познато, компоновао у – Ваљеву.

 

„Марш на Дрину“

„Марш на Дрину“

 

Препознатљиву композицију посветио је првој побједи српске војске, која је на Церу до ногу потукла неупоредиво надмоћнију аустроугарску армаду.

 

Чињеницу да је Станислав Бинички, познати српски композитор, диригент и педагог, војни капелник, оснивач првог Београдског војног оркестра и Музике краљеве гарде, који је са Мокрањцем и Костом Манојловићем утемељио Српску музичку школу, „Марш на Дрину“ написао у Ваљеву, из заборава је отргнуо Здравко Ранковић, директор и уредник Издавачке куће „Колубара“, пишу новости.рс.

 

– Димитрије Ђорђевић из Параћина, некадашњи војни музичар, прије пола вијека оставио је писани траг да је „Марш на Дрину“ компонован у Ваљеву 1914. године гђе се Бинички затекао са Врховном командом – каже Ранковић.

 

Као војни музичар српске војске за вријеме Првог свјетског рата, ученик Биничког и његов стални пратилац, изнио је податак да је марш компонован када је Комбиновани пук, под командом пуковника Стојановића у храбром налету преко Дрине протјерао надмоћнију аустроугарску војску.

 

Марш је Бинички посветио том пуку и његовом команданту.

 

Касније, на Солунском фронту, као и у вријеме турнеје српске војне музике по Француској, на којој је и Ђорђевић учествовао, „Марш на Дрину“ је достигао такву популарност да су га интерпретирали и оркестри савезничких армија.

 

Церска битка вођена је од 16. до 19. августа 1914. године, храбри пуковник Стојановић, који се по неким изворима звао Миливоје, а саборци су га ословљавали са Брка, погинуо је на тој планини. Дринска дивизија, коју су већма чинили Ваљевци, Ужичани и Шапчани, уз звуке „Марша на Дрину“ 12. октобра 1918. године марширала је кроз тек ослобођени Ниш.

– Прије пола вијека, „Марш на Дрину“ Станислава Биничког био је изузетно популаран у многим европским земљама – каже Ранковић.

 

Кад је Иво Андрић добио Нобелову награду, шведским и другим скандинавским издавачима, заинтересованим и за друга уметничка ђела нашег поднебља, ова композиција Биничког чинила се повезаном са Андрићевим романом „На Дрини ћуприја“.

 

Грамофонске плоче са „Маршом на Дрину“ постале су истински бестселери. То умјетничко ђело извођено је у разним аранжманима и обрадама.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести