На стрмој стијени Ридан, на самом улазу у Ђердапску клисуру још у средњем вијеку изграђена је тврђава Голубац која је од давнина позната и под називом Камени стражар гвоздених врата.

default

Први пут име ове фасцинантне грађевине појављује се 1335. године и тада се наводи да је угарска војна посада била смјештена унутар самог утврђења, али је велика мистерија ко је и када подигао ово здање. Најчешће се као градитељ спомиње краљ Драгутин Немањић у 13. Или Угари у 14. вијеку, али ништа од тога није доказано.

„Оно што је назанимљивији податак јесте да ова тврђава никад није била освојена војним путем. До Косовске битке била је у српским рукама, а послије су је преузели Турци. По својој артхитектури потпуно је другачија од свих грађевина тог доба. Састоји се од девет масивних кула и палате утврђења, коју је изградио деспот Стефан Лазаревић. Због ефикасније одбране преграђена је и подјељена на неколико цјелина које су међусобно повезане бедемом“, изјавио је Сретен Живковић руководилац туристичког сектора тврђаве Голубац.

Одувјек је тврђава Голубац била од изузетног стратешког значаја. У једном дијелу фасаде узидано је топовско ђуле, вјероватно из рата 1428.године, а главна улога те топовске куле била је заштита пристаништа.

Поједини историјски списи доказују да је на истом мјесту постојало утврђење и у доба старих Римљана које је током великих борби потпуно разорено, а након тога поново обновљено. Поред бројних легенди који се преносе са кољена на кољено, најчешће се могу чути оне везене за само име тврђаве.

„Према једној од прича, тврђава Голубац је добила име по томе што је византисјка принцеза Јелена била заробљена у највишој, такозваној „шешир кули“ и у својој усамљености и тузи хранила је голубове, који су јој служили као писмоноше. Поједини путописци су у својим свједочанствима наводили да из далека врхови куле изгледају као голубови, па је тако тврђава добиле име. Најживља легенда у овим крајевима везана је за лијепу дјевојку Голубану у коју је турски султан био несрећно заљубљен и због неузвраћене љубави, осудио ју је на смрт. У сваком смислу голуб је симбол ове тврђаве и тако се преводи на све свјетске језике“, рекао је Стеван за Рину.

Оретходних година усљед експанзије домаћег туризма тврђава Голубац била је један од најпосјећенијих локалитета. У периоду од 2014. до 2019. године урађена је потпуна реконструкција тврђаве Голубац. Врата су отворена за све љубитеље историјских грађевина, а сама тврђава подјељена је у четири зоне. До те посљедње, због изузетно неприступачног терена могу стићи само најхрабрији.