У Горњим Бабицама код Лукавца данас је служен парастос на сеоском гробљу, које је рушено чак четири пута.

У Горњим Бабицама код Лукавца данас је служен парастос

Расељени мјештани овог села , у које се нико није вратио, окупљају се на гробљу једном годишње, а ове године дочекали су их поново оскрнављени споменици. За некадашње становнике порука је јасна- скрнављењем гробља желе се уништити и посљедњи трагови живота Срба у овом селу.

Горње Бабице, село надомак Лукавца, на самој обали језера Модрац, права је слика етничког чишћења. Нема ниједне обновљене куће, па чак ни трага гдје је прије рата живјело 250 домаћинстава. Нема ни струје ни воде, а до села води изузетно лош макадамски пут. Неки од мјештана жељели би да се врате на своја вјековна огњишта, али на сваком кораку наилазе на опструкције.

„Наших је 200 српских кућа спаљено до темеља. Поједицни су од старта, не знам које оно године, покушали да траже поврат, кад су дошли у општину Лукавац добили су одбијеницу, какав каже поврат, то је територија заузета.Шта ћу вам више рећи и данас дана је тако. Сад кад би се неко од нас покушао вратити стоји натпис – сели се бићеш убијен“, истиче Слободан Концулић.

Концулић, који данас живи у Добоју, прича да су га и први пут када је дошао да обиђе своје имање каменовала дјеца из сусједног бошњачког села.

„Паркирали ауто , били смо каменовани, каменовани од стране те њихове дјеце, кад сам се пожалио трговцу, трговац је био муслиман, каже- што си долазио. Отишли смо у Лукавац директно у полицију да пријавимо, каже онај полицајац – па ко вам је рекао да идете горе. Требали сте прво доћи овдје да видимо да ли ми вама можемо дати помоћ, ако не онда врати се одакле си дошао“, цприча Концулић.

Полиција и сада обезбјеђује скупове мјештана Бабица на гробљу на коме је оскрнављено 40 споменика. Вандали који су већ четири пута рушили српске надгробне споменике, нису кажњени.

„Наводно нашао два лица из сусједног села Пољице, обзиром да су чекали да прође 10 година, нису их процесиурали него су једноставно дали им вјетар у леђа, нису се чак удостојили ни да објаве иницијале, а камоли име и презиме. Значи чекали су да кантонални суд у Тузли донесе одлуку да је застарио кривични поступак гоњења, значи добили су вјетар у леђа“, напомиње Лазо Станкић.

Бабичани се традиционално окупљају сваке посљедње недјеље у јулу на празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Сјећају се лијепог живота у некада богатом и напредном селу.

Мјештани су се суочили и са бројним проблемима у доказивању власништва над земљом, па су наишли чак и на одбијање службеника катастра да им издају посједовне листове. Било је и манипулација које су завршене уписом у земљишне књиге наводно продатих парцела, а да прави власници о томе ништа нису знали. Мјештани Горњих Бабица, ипак, истрајавају у намјери да се у своје село врате , да обнове куће и очувају вјечно почивалиште предака.

Извор: РТРС