„Бањалучке звјездице“ су најмлађе жртве рата у БиХ и директне жртве санкција и свјетских моћника, изјавио је данас Срни директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић и најавио скору промоцију публикације „Дјеца жртве рата 1991-1995“.

– То ће се потврдити и у догађајима који ће усљедити након једне од великих ратних трагедија које су нас задесиле – истакао је Којић.

Према његовим ријечима, Републички центар је, након двоипогодишњег истраживања аутора Николе Борковића, објавио монографију „Шта су скривиле?“ у којој су на једом мјесту сабране све чињенице о овом догађају.

– Било је од великог значаја да се стане у крај злонамјерним и изврнутим интерператацијама онога што се дешавало. Центар је у свом раду посветио посебну пажњу најмлађим страдалницима несрећног рата у БиХ – рекао је Којић.

Он је навео да ће ускоро бити промовисана публикација Центра „Дјеца жртве рата 1991-1995“, која се темељи на документацији у посједу Центра, али и на подацима добијеним од болница, домова за незбринуту дјецу, удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, Хуманитарног удружења жена „Дуга“, Радио-телевизије Републике Српске, Удружења „Здраво да сте“, Завода за физикалну медицину и рехабилитацију „Доктор Мирослав Зотовић“ и бањалучког Клиничког центра.

– Публикацијом је обухваћено 1.418 дјеце, од којих је 485 смртно страдало, 428 је рањено, а 452 је било заточено у логорима, затворима и кућним притворима. Обрађени су, колико је то било могуће, доступни подаци о погинулој, рањеној као и дјеци која се воде као нестала, о дјеци која су била затворена у логорима и преживјела различите врсте тортуре, о дјеци са психотраумама… – објаснио је Којић.

Он је рекао да публикација показује да је подједнако застрашујући, како број страдале дјеце, тако и начин извршења злочина над њима.

– Дјеца су убијана на најстрашније начине, што потврђују и ексхумирана дјечија тијела из масовних гробница Ледићи /Трново/, Јајце /Царево поље/, Трескавица, масовна гробница Сански Мост, као и дјеца убијена на Петровачкој цести – навео је Којић.

Којић је нагласио да су „нека од дјеце настрадала и у редовима Војске Републике Српске, гдје су ангажована усљед специфичних ратних околности, али да су то углавном били изузеци, а не правило“.

– Своју војну дужност су обављали у позадини и најчешће су страдали усљед дјеловања артиљерије – објаснио је Којић.

Према доступним подацима којима располаже Центар, највише дјеце, њих 118, страдало је у Сарајевско-романијској области.

Одлуком Савјета безбједности УН, у мају и јуну 1992. године, били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.

Прва беба умрла је 22. маја 1992. године након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна исте године у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.

Агонија је прекинута пробојем коридора и спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима Републике Српске и Србије.

Тринаеста беба Слађана Кобаш изгубила је битку за живот са 14 година, а 14. беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.