Није била ријеткост да уџбеници на почетку садрже попис и објашњења најзначајнијих појмова који ће се у њему помињати. Нешто слично може се пронаћи и у уводу српског уџбеника из историје штампаног 1933. године, а неке од ових “дефиниција” са данашњих становишта и више су него занимљиве.

Југославија

Ријеч је о уџбенику за ниже разреде, па се ученици обавјештавају о томе шта је породица, народ, Словени, домовина и… југословенски народ.

– Када се иде на сјевер, доћи ће се до велике планине Карпата. Сјеверно од ове планине живјели су некада заједно: Руси, Пољаци, Чехословаци, Јужички Срби

и Југословени. Сви су они браћа по крви и језику и зову се једним именом Словени. Доцније су се раселили и заузели земље у којима данас живе. Словенима припадају и Бугари – уџбеник овако објашњава појам “Словени”.

Ипак, далеко је интересантнија дефиниција “југословенског народа”, наводи Историјски забавник.

– Словени који су се одселили на југ добили су назив Југословени. То су три југословенска племена: Срби, Хрвати и Словенци. Људи из сва три племена су браћа по крви и језику и чине један народ – пише у уџбенику.

Подсјетимо,  3. октобра 1929. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је званично преименована у Краљевину Југославију. Уџбеник је вјероватно настао на таласу потребе промовисања концепта “једног народа подијељеног у три племена”.