Прича о тихом српском хероју НАЈПОПУЛАРНИЈА ПЈЕСМА НАСТАЛА ЈЕ ЊЕМУ У ЧАСТ

КРАЉ фото: Курир

Српска историја исписала је мноштво прича које, народски речено, најеже човјека у секунди. Исто тако, има прича у српској историји и знаменитих родољуба који су заборављени или мање познати широј јавности. А не би требало да је тако, јер су то били људи који и данас уче, сјећајући се њихових днела, како човнек може бити узвишено створење. Једна од знаменитих, а мање познатих, бар широкој јавности, је прича о Миливоју Стојановићу Брки.

Миливоје Стојановћ Брка је био српски официр, командант XИИ пука у балканским ратовима и командант Другог гвозденог пука у Првом свјетском рату.

Има једна прича да је витешки краљ Александар први Карађорђевић толико је био усхићен славом овога пука да је лично пришао команданту, честитао му, и да је у знак признања скинуо је са својих груди Карађорђеву звијезду са мачевима и лично је задјенуо на груди команданту Миливоју Стојановићу Брки. То је највеће одликовање добијено у овом рату.

Прича о Брки кулминира у Церској битки, тачније у самом Текеришу, када је његов пук и ту бранио нашу земљу. А ова прича наставља се и на Колубарску битку. Болестан Стојановић је ипак повео свој Гвоздени пук у слободу.

У току битке добио је упалу плућа, ипак тешко болестан повео је пук у јуриш и освојио брдо Кременица, мјесто гдје је и рођен 1873. године. А тада је и славно погинуо овај јунак.

Такође, сматра се да је најпознатији српски марш, Марш на Дрину, чувени Станислав Бинички посветио пуковнику Стојановићу, који је погинуо у Колубарској бици, подсјећа Курир.

Команданти Гвозденог пука

Пук је у Другом балканском рату изгубио и свог првог команданта пуковника Ћиру Даскаловића, поријеклом Пироћанца. Наслиједио га је Миливоје Брка Сројановић, који је погинуо у Колубарској битки. А Брку је наслиједио трећи ратни командант, пуковник Димитрије Милић.

Такође, ратна застава Другог пјешадијског пука Моравске дивизије „Књаз Михаило“, била је најодликованија застава у српској војсци.