Манастире у клисури називају још и “мала српска Света Гора”. Данас „живе“ манастири Ваведење, Вазнесење, Преображење, Сретење и Света Тројица на десној и Благовештење, Илиње, Јовање, Успење и Никоље на лијевој обали Мораве. Поред манастира, у клисури се налази и збег-црква Кађеница, као и црквица посвећена Светом Сави – Савиње.

Овчарско-кабларска клисура

1.БЛАГОВЈЕШТЕЊЕ

Изнад улаза у цркву исписано је да је овај храм подигнут 1601.-’02. године трудом игумана кир Никодима. Послије манастира Свете Тројице, Благовјештење је по свом архитектонском изгледу сигурно најљепши манастир Овчарско-кабларске клисуре. Најпознатија је икона Богородице Одигитрије, рад зографа Митрофана. Манастирска слава: Благовјести Пресвете Богородице, 7. априла.

2.ЈОВАЊЕ

Када је манастир обновљен 1849. године, није било довољно монаха, па се живот у Јовању опет угасио 1879. године, и тако је било све до 1936. године.

Тада је епископ Николај Велимировић у Јовање довео 12 монахиња, па је тако овај манастир постао први женски манастир у Овчарско-кабларској клисури. Недуго потом, манастир Јовање је, због изградње бране у Међувршју, потпуно порушен. Манастирска слава: Ивањдан, 7. јула.

3.УСПЕЊЕ

Овај манастир подигнут је 1939. године. Црква је изграђена по узору на цркву посвећену Св. Константину и Јелени у Охриду, што је била жеља владике Николаја Велимировића, јер је он тамо био епископ до 1934. године.

Од подизања, манастир је био пуст све до велике обнове 1998. године, када је црква потпуно реконструисана, а око храма су изграђени конак, звоник и лијеп прилаз манастиру. Манастир је оживио 2003. године. Црква није осликана, али урађен је иконостас. Манастирска слава: Велика Госпојина, 28. августа.

4.ВАЗНЕСЕЊЕ

Није познато када је овај манастир саграђен, нити ко је његов ктитор. Све до 1949. године манастир Вазнесење био је женски манастир.

Данас је црква манастира Вазнесење једнобродна грађевина с припратом, ниском куполом и полукружном апсидом на олтарском дијелу. Храм није осликан. Манастирска слава: Вазнесење Господње, четрдесет дана послије Ускрса.

5.ВАВЕДЕЊЕ

Нема писаних података о раној историји овог манастира, за који легенда каже да су га подигли Стефан Немања и његов син Свети Сава. Међутим, судећи према архитектонским одликама самог храма, Ваведење је подигнуто највјероватније у 16. вијеку.

Манастир је порушен 1690. године, а обновљен 1797. Недуго затим, црква је добила и иконостас, рад Николе Апостоловића. Занимљиво је да се на овим иконама види утицај барока, што је била новина за манастире у Овчарско-кабларској клисури. Манастирска слава: Ваведење, 4. децембра.

6.ПРЕОБРАЖЕЊЕ

Манастир Преображење први пут се у писаним изворима јавља 1525. године. Дјелатношћу владике Николаја Велимировића, 1938. године започела је изградња новог Преображења, а двије године касније радови су завршени и манастир је освјећен.

По благослову епископа Николаја, живот у овом манастиру је организован по светогорском правилу, што значи да нема ни парохију нити имовину, већ му је улога мисионарска. Манастирска слава: Преображење Господње, 19. августа.

7.ИЛИЊЕ

На рушевинама некадашње цркве коју су Турци порушили током Хаџи Проданове буне 1814. године, саграђен је манастир Илиње 1939. године. Црква манастира Илиње је једноставна једнобродна грађевина правоугаоне основе, без кубета и припрате, са двоводним кровом и полукружном олтарском апсидом.

Налази се на купастом узвишењу изнад манастира Благовјештење, под чијом управом се и налази. Манастир никада није био настањен. Манастирска слава: Свети пророк Илија, 2. августа.

8.СРЕТЕЊЕ

Манастир Сретење Господње налази се на заравни испод врха Овчара, на изворишту Короњског потока. Први помен овог манстира потиче из 1528. године.

Овај манастир имао је у 19. вијеку најбогатију библиотеку, али је она порушена у бомбардовању манастира, септембра 1941. године. Нијемци су тада оштетили и торањ на цркви, као и цркву. Од 1947. године, Сретење је постало женски манастир. Манастирска слава: Сретење, 15. фебруара.

9.СВЕТА ТРОЈИЦА

На југозападним шумовитим падинама Овчара подигнут је манастир Св. Тројица. По својој архитектури ово је најљепши храм у Овчарско-кабларској клисури. Једно је од најљепших градитељских остварења с краја 16. вијека у Српској православној цркви уопште.

Манастир је највјероватније подигнут крајем 16. вијека, а први поуздани писани помен о манастиру потиче из 1615-’16. године. Манастирска слава: Силазак Светог духа на апостоле, Педесетница, педесети дан послије Ускрса.

10.НИКОЉЕ

У дворишту манастирског комплекса налази се и конак Милоша Обреновића који је он лично поклонио манастиру Никоље у вријеме његове прве владе. Иначе, Милош Обреновић је био посебно везан за овај манастир, јер је ту крио своју породицу 1813. године, када је пропао Први српски устанак.

У ризници се чува и најзначајнија рукописна књига у српској култури настала почетком 17. вијека – Каранско јеванђеље. Манастирска слава: Млади Никола, 22. маја.