Црквина или Манастирина, рушевине су средњевјековног манастира, које се налазе у Славковици код Љига, у подножју Рајца.

Комплекс је подигнут крајем 13. или почетком 14. вијека, а претпоставља се да  гробови у нартексу цркве припадају деспоту Ђурађу Бранковићу, његовој супрузи Јерини и сину Лазару.

„Три масивна и мистериозна камена саркофага чувају тајну о вјечној кући средњовјековне чувене српске  породице Бранковић. Камеја, право ремек дјело минијатурне уметности, пронађена у женским рукама, упућује стручњаке на тврдњу да је у питању Ирина, познатија као Проклета Јерина, супруга деспота Ђурађа Бранковића“, рекао је Владимир Ивановић из ТО „Љиг“.

Археолошка истраживања комплекса обављена су у периоду од 1973. до 1978. године, док су ситнији заштитни радови изведени 1998.године, подсјећа портал Лепоте Србије. Рушевине манастира су под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја. Занимљиво је да су послужиле и за сценографију једног сегмента филма „Повратак отписаних“.

„Сматра се да је крајем 13. или почетком 14.вијека, на овом мјесту подигнута црква једнобродне основе, коју народно предање везује за празник Ваведења Богородичиног. Њена унутрашњост је подијељена на три травеја. На источном крају се налази велика олтарска апсида, неправилне потковичасте основе. Направљена је  од необрађеног камена, вјероватно није била живописана, тако да њен једини украс представљају лезене на фасади“, изјавио је Ивановић.

Цркви је средином 15. вијека дозидан нартекс, добила је и куполу, а око ње је подигнут низ других грађевина и зид, чиме је постала средиште манастира. Простор око ње,  коришћен је за сахрањивање од  14. до 16. вијека послије чега је највјероватније запустјела.

„У просторији уз јужни зид нартекса, налазе се три масивна камена саркофага, у којима су сахрањене три угледне личности, највјероватније манастирски ктитори. У њима су нађени земни остаци двојице мушкараца (старијег и млађег) и једне (старије) женске особе, у чијим рукама је камеја са ликом светог Николе. Она је из 10. или 11. вијека а чува се у београдском Народном музеју. На основу неких извора, повезује се са личношћу Јерине Бранковић, због чега поједини научници сматрају да гробови у цркви припадају њој, њеном мужу и једном од синова“, каже Ивановић.

Пројектом Завода за заштиту споменика културе из Ваљева током 2017. године црква је реконструисана.