Делегат српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић рекла је Срни да се Срби и Република Српска залажу за изворни Дејтон и децентрализовану БиХ, док Бошњаци вјерују само у оно што је на нивоу БиХ, заговарају централизацију и не дају да се ова земља врати на свој Устав.

Душанка Мајкић

Мајкићева је подсјетила да је прије 26 година потписан Дејтонски споразум којим је према претходном договору званично прекинут четворогодишњи рат у БиХ.

– Најважније послије тога што је завршен један крвави период у историји ове земље, да је у саставу Дејтонског мировног споразума и Анекс четири којим је устројена БиХ као држава три конститутивна народа и два ентитета – навела је Мајкићева поводом 26 година од парафирања Дејтонског мировног споразума.

Мајкићева је рекла да је Устав БиХ прецизно дефинисао надлежности БиХ и њених ентитета, али да су се правним насиљем високих представника путем наметања закона настојале узурпирати надлежности ентитета и пренијети на ниво БиХ.

Она је додала да се однос три конститутивна народа према Дејтонском мировном споразуму мијењао од његовог потписивања до данас.

Према њеним ријечима, Бошњаци су у почетку вјеровали да је то само прелазни документ ограниченог трајања који ће касније измјенама постати примјерен јачању централне власти у Сарајеву и слабљењу ентитета.

– Срби који су након његовог потписивања били најнезадовољнији, касније су га снажно прихватили јер је њиме потврђено постојање Републике Српске. Хрвати су били незадовољни јер су остали без своје територијалне организације на основу прихваћених правила од два ентитета и три конститутивна народа и данас су остали при томе – рекла је Мајкићева.

Она истиче да, док Бошњаци снажно заступају централизовану земљу јер сматрају да је добро само оно што је на нивоу БиХ, Срби и Хрвати су за веома децентрализовану заједницу са надлежностима како је то дефинисано Уставом БиХ, односно Анексом четири Дејтонског мировног споразума.

– Одустајање од Дејтона наступило је неуставним дјеловањем високих представника који су настојали извршити разградњу Устава БиХ, и то путем закона. Како се законима никако не може мијењати Устав, све што је насиљем одузето може бити враћено у складу са изворним Дејтонским споразумом и Уставом – нагласила је Мајкићева.

Она је напоменула да данас у БиХ нема отвореног дијалога ни о једном значајном питању између политичких представника три конститутивна народа.

– Политички представници из Републике Српске су годинама позивали на отворени дијалог, али представници Бошњака су одбили сваку расправу о будућности земље рачунајући на трајну наклоњеност и подршку међународног фактора који је требао да реализује њихове жеље. Јаз између политичких представника у вези са измјенама Устава има утицаја на готово све сфере живота и зато смо ту гдје јесмо – оцијенила је Мајкићева.

Мајкићева је истакла да међународна заједница није била савезник у сређивању хаоса.

– Они су били против свега што је из Републике српске долазило. Они су се радије опредијелили за дух Дејтона, а не за његово слово и можемо рећи да је међународна заједница чинила немјерљиву штету овој земљи. Они сматрају да Република Српска има једино право да ћути, трпи и слуша. Е, тако не може! – поручила је Мајкићева.

Она је напоменула да је Република Српска снажно проговорила и да има сву потребну снагу јер чврсто стоји иза онога што се зове Дејтонски мировни споразум.

– Бранимо наше право које нам је дато једним међународним документом. Не прихватамо да ћутимо о будућности ове земље када би се о томе требало свакодневно говорити. Република Српска свој пут зна! – поручила је Мајкићева.

У америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону је прије 26 година парафиран Дејтонски мировни споразум или Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.

Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Паризу, а дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ – 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Српској.