У завјеру против краља Александра Обреновића и краљице Драге било је укључено педесетак и више официра из Београда и унутрашњости, па се глас о њиховим плановима проширио престоницом.

Мајски преврат, ФОТО: Српска историја

О томе је обавјештен и краљ, али је он вијест одбацио као злонамјерне гласине…

Тако је могло да се догоди да официри дочекају 28. мај увече, по плану распоређени у пет београдских кафана, гдје су глумили припитост и весеље. Послије поноћи, сви су се они окупили у кафани Официрског дома (данашњи СКЦ) и привидно наставили весеље. А онда је тачно у 1.45 ујутру устао капетан Драгутин Димитријевић Апис и командовао: „Господо, напријед!“ Нагло се уозбиљивши, официри су кренули ка излазу, али их је зауставио поручник Антоније Антић. С ногу су испили по чашу вина у знак заклетве да један другог неће издати ако завјера пропадне, а потом се упутили ка двору…

Завјереник гардијски поручник Петар Живковић (потоњи генерал, тридесетих година министар војске и предсједник владе), задужен за чување капије двора, тачно у два сата отворио је завјереницима врата.

Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом, али је велики кревет био празан! Читава два сата завјереници су по здању Старог конака тражили краља и краљицу. У метежу, убијени су капетан Јован Миљковић, краљев ордонанс, који се супротставио завјереницима, и пуковник Михајло Наумовић, ађутант, који је био укључен у завјеру. Њега је убио официр који то није знао…

У једном тренутку Апис је видио како неко бјежи низ степенице у двориште и учинило му се да је то краљ, па је потрчао за њим, али га је доле сачекао један гардиста и тешко га ранио са три метка у груди. Завјеренике је ухватила паника: свитало је, глас о упаду у двор проширио се градом, сваког часа могле су да се појаве краљу одане трупе, а они нису завршили посао.

Тада је приликом поновне претраге краљевске спаваће собе коњички поручник Велимир Вемић опазио у зиду кључаоницу за тајна врата.

Послије пријетње да ће употријебити динамит, врата су се отворила.

Писац Драгиша Васић, у то вријеме средњошколац, оставио је опширан и тачан запис, сачињен на основу разговора са учесницима преврата:

„Онда се танка врата краљичиног будоара раскрилише и двије, грчевито сљубљене, као сливене у једно, бијеле сјенке бљеснуше у мраку као авети. У исти мах, стреловито уперене цијеви запламтеше ватреним сноповима: први Ристић, онда Вемић, за њима Радивојевић. Краљ, мртав од првог метка, паде први. За њим, очајно штитећи га тијелом, сруши се и краљица. Она, и послије десетог, још даваше знаке живота. Било је тачно три часа и педесет минута…“

Да их освети, први краљев ађутант генерал Лазар Петровић потегао је пиштољ на Ристића, али је овај био бржи и убио га.

Гола и крвава тијела краља и краљице официри су кроз прозор избацили у двориште.

Одмах послије тога један од вођа завјереника пуковник Александар Машин, брат првог Драгиног умрлог мужа, наредио је да се побију предсједник владе Цинцар-Марковић, министар војни Милован Павловић и министар унутрашњих послова Велимир Тодоровић, иако је првобитно било планирано да се само ставе под оружан надзор. Драгину браћу Никодија и Николу Луњевицу стрељао је вод којим је командовао потпоручник Воја Танкосић.

Ујутру, док су на силу преузимали команду јединица на Бањици, краљу одан пуковник Николић убио је два млађа официра завјереника, а сам је смртно рањен.

Детаљан план

ОТРОВ ЗА КРАЉА, КРАЉИЦУ И МАЧКУ

Завјереници су планирали атентат на Александра и Драгу током једног концерта у Коларцу, али је краљевски пар изостао у посљедњем тренутку. Официри су намјеравали да искључе свјетло, изазову пожар и у метежу краља и краљицу избоду ножевима премазаним отровом. Све су били спремили, чак су и отров пробали на једној мачки.