Малени бомбаш који је инспирисао генерације пионира рођен је 1923. и имао је 20 година кад је погинуо, колико је имао и Гаврило Принцип у вријеме атентата.

МИТ: Народни херој Бошко Буха, рођен 1926. године, био је дијете кад је отишао у рат и врло брзо постао је један од најхрабријих бомбаша. Био је делегат на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), одржаном децембра 1942. године, у ослобођеном Бихаћу.

Имао је тада тек шеснаест година, био је малог раста, али одлучан у наступу. Кад се попео на говорницу, једва се видио, али је својим говором изазвао одушевљење међу делегатима: „Ја ћу да вам причам, другови, како ми идемо на бункере…“, и причао је како се он и његови другови бомбаши веру и по врховима кућа и кроз димњаке бацају бомбе на усташе.

Врховни командант НОВ и ПО Југославије Јосип Броз Тито дигао се са свог мјеста и честитао му. Тито је Бошку Бухи поклонио сат, који је он раставио да би видио како ради.

На мјесту његове погибије налази се камени белег с натписом: „Овде је 1943. године погинуо пионир, борац и народни херој Бошко Буха“, а око споменика је посађено седамнаест борова, јер је имао толико година у тренутку смрти, подсјећа Курир.

ИСТИНА: Бошко Буха син је земљорадника из Нове Градине, села из околине Вировитице. Године 1941, након окупације Краљевине Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, његова је породица, као и многе друге српске породице, пред усташама избјегла у Србију. У љето 1941. године ступио је у Мачвански партизански одред. Врло брзо прославио се као један од најхрабријих бомбаша 2. пролетерске бригаде, у којој је био вођа бомбашког одјељења. Учествовао је у борбама у Четвртој и Петој непријатељској офанзиви.

Погинуо је 28. новембра 1943. године у близини села Јабуке, код Пријепоља, кад је с докторком Сашом Божовић и политичким комесаром болнице Богданом Раданом упао у четничку засједу. Комесар Богдан је погинуо на лицу мјеста, а Бошко је убијен приликом пружања отпора четницима.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1952. године, проглашен је за народног хероја.

У „Малој Просветиној енциклопедији“, врло поузданој кад су такви подаци у питању, пише да је Бошко Буха био „борац-омладинац“ и да је рођен 1923. године. У рат је, дакле, отишао са 18 година, а погинуо са двадесет. Толико је, на примјер, имао и Гаврило Принцип.

Његова храброст није спорна, али је мит о детету-партизану изградила послијератна пропагандна машинерија.