Наводно пјесма о жељи Срба за слободом, у ствари говори о српским војницима који су ратовали за аустријског цара, подсјећа Курир.

МИТ: Пјесма која почиње стиховима „Радо иде Србин у војнике, / Гдје зелене бере ловорике“ слави жељу Срба за слободом и њихово јунаштво.

ИСТИНА: Панчевачки прота Васа Живковић (1819-1891) написао је много родољубивих, али и много њежних, љубавних пјесама.

На његове стихове одмах је компонована музика, и те су пјесме у српским крајевима сјеверно до Дунава и Саве биле веома популарне.

Чувене су му љубавне пјесме: „‘Ти плавиш, зоро златна“ и „Ничи, ничи, крине бијели“, па сватовске „Одби се бисер грана“ и „Радуј се, нево“, али је најпознатија „Радо иде Србин у војнике“, настала 1844. године.

Њен оригинални наслов је „Граничарска пјесма“, а стихови су ови: Радо иде Србин у војнике, Гдје зелене бере ловорике, Борба њему забава је драга, Још милије: сакрушити врага.

Јер пушчани прах, Не задаје њему страх. Њега на бој мати, И невјеста прати, Отац жели седи, Да врага побједи.

Напријед иде с оружаном Србин руком, А зимзелен вије му се за клобуком, Пева, кличе српскиј син; Пред њим стрепи душманин.

Пушка пуца а топови ричу, А јунаци оружани вичу;„Ајте, Србљи, ајте у војнике, Већ се купе отаџбине дике.

Кивни гази враг, Нашег дома мирни праг.

“На бојноме пољу, Гдије с витези кољу, Славе бер‘те цвеће, То увенут неће.

Док се наша снажна миче десна рука, Допаднуће љути душман триста мука. Кад зажели свијетли цар, У смрт скаче граничар.

Текст пјесме односи се на Србе који су служили аустријског цара.

Музику је компоновао Јосиф Руњанин, рођен у Винковцима, српски композитор кога својатају и Хрвати, јер је компоновао и музику за пјесму „Лијепа наша“, која је постала химна Републике Хрватске.