Молитва може бити заједничка, домаћа (породична) и лична.

Заједничке молитве представљају богослужења у храму, у којима присуствују сви мјештани једног села или града.

Породична молитва

Сваки дом, свака породица, би требало да има своју домаћу молитву. Јер породица представља малу цркву. Добро би било, када би се те домаће молитве одржавале свако вече прије вечере, или, када породица полази на спавање, и свако јутро. Али, ако не сваког дана, обавезно је одржавати домаћу молитву уочи недјеље и празника, подсјећа светосавље.орг.

Породична молитва се обавља тако што домаћин стане пред икону пред којом је домаћица већ упалила кандило, иза њега стану сви укућани. Он се прекрсти, упали свијећу, узме кадионицу са жаром, стави мало тамјана, окади најприје иконе, затим себе, своје укућане по старјештву, и кадионицу предаје неком млађем који кади цијелу кућу. Онда домаћин или неко од млађих чита молитве из молитвеника, или одјељке из Светог писма, или оне молитве које зна напамет: Оче наш, Богородице Дјево, Пресвјатаја Тројице итд. Послије завршене молитве домаћин говори: Наздравље молитва, а млађи говоре; Амин, Боже дај.

Лична молитва

Сваки хришћанин има и своју личну, интимну молитву. Прије свакога посла, прије и послије јела, увече кад се лијеже и ујутро кад се устаје, у невољи и у добру, увијек се треба прекрстити и прочитати одговарајућу молитву, и искрено, из дубине душе, помолити се и заблагодарити Богу, навео је протођакон Љубомир Јанковић