Путујући за логор смрти Дахау, епископ Николај Велимировић Жички три недјеље је провео у Бечу. Као црквеном вјеродостојнику било му је дозвољено да посјећује цркву у Бечу недјељом.

Николај Велимировић Жички

И док су непријатељи стражарили и марширали испред цркве, на празним листовима Јеванђеља Свети Николај је написао ову молитву Светоме Сави:

Светитељу оче наш Саво, моли Бога за нас: да се српски народ обожи, сложи и умножи. – Ти који си ангелски живио, апостолски проповиједао и мученички се борио и страдао, чуј данас усклике мале српске дјеце у Отаџбини и по цијелом свијету која ти с љубављу пјевају:

Свети Сава Србе воли,

 За Србе се Богу моли,

Српском роду даје крила,

Српску дјецу благосиља.

Па кад чујеш данас овакве усклике љубави дјеце српске на обје хемисфере, испроси у Христа Бога милост да се сви Србе обоже, сложе и умноже.

Теби, духовниче, који си био први уредитељ српске цркве и ујединитељ српскога народа, моле Ти се данас свештеници српски, измучени и напаћени, по разореним храмовима и по спаљеним задужбинама Твојим, по опустошеним селима и опустелим градовима: не остави нас, оче наш духовни, но умоли благог Христа, да нам опрости немар наш и немоћ нашу те нас све обожи, сложи и умножи.

Теби који си благословио и крунисао прве краљеве српске у Жичи и који си на хришћанском темељу утврдио краљевину српску. Саво премудри, испроси опроштај и милост роду Твоме, те да се обожи, сложи и умножи.

Теби који си се послије многотрудног живота упокојио прије 710 година, моле се безбројне матере српске над свјежим гробовима својих синова и кћери: Саво Свети, родитељу наш духовни, моли Христа милостивога, да дјеца наша, покошена прије времена као неузрело жито, буду тамо гдје си Ти, у Небесној великој Србији, у рају сладости, гдје се не зна за болест, муку и смрт, и да се преостатак Срба на земљи обожи, сложи и умножи.

Теби који си био неустрашиви поборник правде Божије и добре воље мећу људима и народима и борац против сваке лажи и насиља, моле се данас српски војници и војеначалници: помози нам, Свети оче Саво, са свом Небесном Србијом, помози да истрајемо до краја на путу који води у живот вјечни; коме си нас Ти као Христов ученик научио и помози да се сви Срби обоже, сложе и умноже.

Теби, народољупче, на данашњи Твој дан пјева Ти похвале сав српски народ, потиштен, понижен, остављен од људи, неопран од крви своје, јецајући у ранама по болницама и тамницама, на згариштима својих домова, по горама и збеговима, по кулачама и пештерама уздиже Ти молитве: не заборави нас Саво, путеводитељу наш но испроси милост у Свевишњег Бога, да упокоји и прослави милионе новомученика вјере Твоје и поштења Твога, браће и дјеце наше, а нас преостале на земљи да обожи, сложи и умножи, објавио је портак Опанак.

Теби, Учитељу учитеља наших, Царе царева наших и Наставниче духовника наших, Племићу Христов, племенити Оче Саво, Украсе наш и љепото историје наше, ево и ми сабрани данас у овоме храму посвећеном Теби у овом великом светском граду нејаки и гријешни, сиромашни у свему осим у гријесима нашим, Теби ево уздижемо срца и молимо Ти се: као достојни и увенчани Светац наш моли са пречистом Богородицом и свим Светим Христа Бога за нас да се обожимо, сложимо и умножимо.

– Амин.

У Бечу 27. јануара 1945.