Марија Тошовић (44): Били смо у подруму наше куће у Мердару када нас је директно погодила НАТО бомба, погинули су мој муж и тек рођена ћерка! Ја сам тада била у седмом мјесецу трудноће…

Вријеме пролази, али рана на мом срцу не зацјељује и бол никада неће проћи! НАТО пакт је убио моју Бојану, која је имала свега 11 мјесеци и никоме ни за шта није била крива! Исте ноћи, у истом нападу, остала сам и без мужа Божине… Ја сам тада била у седмом мјесецу трудноће. Ни сама не знам како сам преживјела ту ноћ и све ове године!

Овако за Информер говори Марија Тошовић (44) из Мердара код Куршумлије, којој су у ноћи између 10. и 11. априла 1999. године, дан уочи Васкрса, НАТО злочинци убили ћерку Бојану, која је најмлађа жртва злочиначког бомбардовања. Марија је тада само пуком срећом остала жива.

Иако тешко повријеђена, 17. јуна 1999. родила је ћерку Анђелку, која данас има 23 године.

Велика трагедија

И данас, послије 23 године, Марија каже да ни сама не зна како је успјела да преживи после страшне трагедије, али да нема дана да се не сјети кобне ноћи у којој је остала без породице.

– Напад је почео мало иза поноћи. Када су око куће почеле да падају бомбе, скочили смо из кревета и сишли у подрум. Моја муж Божина у наручју је носио нашу једанаестомјесечну ћерку Бојану, а ја сам са флашицом млијека у руци кренула за њима. Сједили смо у тишини, оковани страхом, док је око нас све тутњало од бомби. Одједном је грунуло! Кад сам се освијестила, схватила сам да је бомба директно погодила нашу кућу и да смо затрпани. У бунилу, чула сам мужа како ме дозива. Видјела сам га затрпаног камењем и гредама. Поред њега је лежала моја Бојана, анђео наш… – сјећа се Марија сваког детаља.

Она каже да је НАТО пројектил ударио право у њихов кућни праг. Посљедње чега се сјећа били су дијелови зидова који су их затрпали. Њени родитељи и брат, који су живјели близу, одмах су дотрчали у помоћ.

– Голим рукама су склањали шут, бетон и све што нас је прекрило. Успјели су пред зору да нас избаве, али одмах је било јасно да је Бојана већ престала да дише. Било је ужасно. Мртву дјевојчицу мој отац дао је мојој мајци, а он и брат су се борили да избаве нас. Када су успјели, видјело се да је супругу кичма била поломљена. Положивши га на нека изваљена врата, однијели су га до једног надвожњака поред пута, а потом тамо пренијели и мене, па покојну ћеркицу. Бомбе којима су злотвори засипали ово подручје и даље су падале око нас – прича наша саговорница и наставља језиву исповјест:

– Питала сам гдје је Бојана, а они су ми рекли да су је однијели код моје мајке. Божина је био непокретан, али још жив. Цијелу ноћ смо провели испод надвожњака, док није свануло и престало бомбардовање. Тада сам примјетила да мој муж више не дише. Е онда су ми рекли да ми је и ћерка мртва – присјећа се Марија.

Њу су са тешким повредама пребацили у Куршумлију, па у болницу у Прокупљу. Дуго се лијечила, али по њеном тијелу су остали бројни ожиљци. А највећи и најтежи су јој на души.

– Хвала Богу, трудноћу сам изнијела и родила сам живу и здраву ћерку, која ми је и дала снаге да наставим даље. Живим данас у новој кући у Мердару, која је изграђена одмах послије бомбардовања. Добила сам и посао у мјесној канцеларији, а неколико година касније још једног сина. Кућа у којој смо живјели више не постоји. Пуних десет година нисам могла да одем тамо да запалим свијећу. Нисам имала снаге. Сада идем редовно сваког Васкрса. Запалим свећу и исплачем се – прича Марија.

„Колатерална штета”

‘Милосрдни анђео’, како су НАТО злотвори назвали акцију бомбардовања наше земље, није убио само Бојану. Према подацима Министарства одбране Србије, у НАТО бомбардовању погинуло је чак 89 недужних малишана. Најболније од свега је то што се сви угашени млади животи у НАТО статистици воде као ‘колатерална штета’ и за ове злочине никада нико није одговарао.