У долини ријеке Млаве, у Крепољину, између Петровца на Млави и Жагубице, испод стрмих падина Јежевца, налази се манастир Горњак, задужбина кнеза Лазара.

Првобитни назив манастира Горњак био је Ждрело, по истоименом средњовјековном граду, а назив Горњак добио је касније по ветру који дува долином Млаве.

Сам настанак манастира веома је занимљив и, као и већину других средњовјековних здања, прати га народно предање. По том предању, кнез Лазар је 1376. године ишао у лов по околним планинама и у шуми угледао испосника Григорија који је дошао из Синајске горе у Србију.

Желио је да поразговарају, али пустињак није намјеравао да пређе на другу страну ријеке. Кнез Лазар је био упоран, па је пустињак, схвативши да се ради о веома побожном човјеку, почео да се моли. Тако је, вели легенда, успио да утиша бучну Млаву која и дан-данас у једном дијелу тока “ћути”, наводи Телеграф.

Кнез Лазар обећао је Григорију да ће подићи богомољу посвећену Ваведењу Пресвете Богородице, и то је и учинио 1378. године.

Историја манастира пратила је историју народа који је насељавао овај дио Србије. Светиња је више пута рушена, паљена и пљачкана, монаси су одлазили и враћали се, а драгоцјености попут повеље кнеза Лазара, барјака цара Душана, златог путира, повеље патријарха Спиридона и богате библиотеке су нестале. И не само то – у Првом свјетском рату Бугари су однијели чак и манастирска звона.

Манастир је обновљен у другој половини прошлог вијека, а вјерници који долазе у Горњак свједоче да из капеле Григорија Синајита, која се налази у пећини изнад манастира, сваке године за Ђурђевдан тече вода за коју се вјерује да је љековита.