Пуковник Николај Николајевич Рајевски је рођен 5. новембра 1839. године у граду Керчу, у славној генералској породици. Похађао је, као и његов двије године млађи брат Михаил, Физичко-математички факултет Московског универзитета. Н. Н. Рајевски је послужио као прототип за лик Вронског у роману „Ана Карењина“.

Пуковник Николај Николајевич Рајевски

Николај Николајевич Рајевски је био руски добровољац који је дошао у помоћ Србији током Првог српско-турског рата. Погинуо је у бици код Горњег Адровца 20. августа 1876. године. Мјесто његовог страдања постало је симбол братства и пријатељства Русије и Србије, а сви они који се питају „кад нам је то Русија помогла“, требали би знати да се тада у Србију сјатило преко 3000 руских добровољаца.

СРЦЕ МИ ОСТАВИТЕ У СРБИЈИ: Гроф Вронски почива у српском манастиру Ђунису!

Идејни творац за изградњу цркве на мјесту погибије Никола Николајевича Рајевског била је управо његова мајка Ана Михајловна. Живот је није мазио и са свега 24 године остала је удовица са малом дjецом. Ипак, како је била веома борбена и упорна, успjела је дjецу да изведе на прави пут, притом водећи рачуна и о породичном имању и имовини коју је чак успjела и да увећа.

Ову жељу о подизању цркве неће остварити директно она, најпрijе због руско-турског рата, касније због околности у којима се Србија налазила, већ њена снаја удата за млађег сина Михајла Николајевича, Марија Григоријева Рајевска.

Наиме, нешто пред своју смрт која је услijедила 10. децембара 1883. године, ову своју замисао Ана је прениjела на млађег сина Михајла Николајевича. У те сврхе му је оставила 50 хиљада рубаља. Нажалост, ни он неће успjети ову жељу да спроведе у дjело јер умире 10 година послиjе своје мајке. Он је овај завjет пренео на свог старијег сина Николаја Михајловича. Како и он умире неколико година касније, као што сам већ навео ову обавезу преузеће Марија Григоријева Рајевска.

Прво обиљежје мјеста погибије Николаја Рајевског био је крст који је ту постављен 11 година након битке, августа 1887. године. На њему су биле уклесане слиједеће ријечи: „Руски пуковник Никола Рајевски у борби са Турцима погибе на овом мјесту 20. августа 1876. године“.

Мора се истаћи и улога краљице Наталије која се, по молби Михаила Рајевског заузела за ову ствар. Она се обратила пуковнику Сави Грујићу који јој је одмах одговорио подацима гдје се налази мјесто погибије. Дошао је до тих информација захваљујући Кости Шамановићу, на чијим је рукама и умро Николај Рајевски. Управо ће Коста и поставити поменути крст на мјесто страдања. Како је ово мјесто било власништво сељака Новака Стефановића, краљица Наталија је сматрала да му се треба новчано одужити за тих 25 квадрата, што је и учињено. Новак Стефановић је за то добио 60 франака. Током више од десет година овај крст биће једино обиљежје страдања Николаја Рајевског.

Наравно, породица Рајевског се овим неће задовољити, па ће тако Марија Григоријевна Рајевска почетком 20. вијека преговарати са српским послаником у Русији , Стојаном Новаковићем о подизању цркве чија ће помоћ у овом подухвату бити велика.

План будућег храма урадио је Николај Александрович Бруни. Посао око куповине имања за изградњу цркве и школе, на себе је преузео епископ нишки, Никанор Ружичић. Он је новац за куповину имања, 2000 франака добио од Марије Григоријевне. Укупно је у ове сврхе купљено хектар и деведесет ари од различитих власника, међу којима је био и Новак Стефановић, наводи портал Извор.

Све купљене парцеле у земљишним књигама заведене су као јединствена парцела која је названа „добро цркве Пуковника Рајевског“. На овој јединственој парцели на самом почетку подигнута је спомен-школа, док је спомен-црква подигнута баш на самом месту страдања Николаја Рајевског.

РУСКА ИЛИ ЖУТА ЦРКВА: Споменик брату по вјери и крви