Данас се навршила 31 година од када су припадници хрватске полиције и Збора народне гарде у српским селима Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани у општини Сисак насумично пуцајући из отетих транспортера ЈНА убили 15 српских цивила, а десетине ранили, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“.

За један од најтежих ратних злочина деведесетих година прошлог вијека над српским цивилима у цапрашким селима на подручју Сиска до сада нико није кривично одговарао.

Просјек година убијених цивила је износио 48 година, а најмлађа је била двадесеттрогодишња Жељка Боиновић која је погођена кроз прозор куће њеног дједа Милоша Вранешевића.

Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени, а иза њих је остало 32 дјеце.

Припаднике хрватског МУП-а и Зенги у њиховом крвавом походу на српска села зауставили су мјештани Брђана, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу, подсјећају из „Веритаса“.

Послије овога догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг.

Жупанијско државно тужилаштво у Сиску је у септембру 2006. године одбацило кривичну пријаву коју су породице убијених поднијеле против четворице припадника Зенги за ратни злочин против цивилног становништва.

У образложењу је наведено да су „њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба“.

Тужбе за накнаду штете породицама погинулих хрватски су судови одбили због застарјелости и недостатка доказа о учешћу припадника Хрватске војске у овом догађају, при чему су породице биле у обавези да надокнаде парничне трошкове у износу до више хиљада евра.

Неки од тих поступака, доспјели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је суд одбацио због протека рока од шест мјесеци између „посљедње истражне радње или њиховог сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу“ и подношења захтјева том суду.

Према подацима „Веритаса“, у Сиску и околним мјестима у љето и јесен 1991. године ликвидирано је најмање 118 лица српске националности, од чега 97 цивила, од којих је 11 жена.

Од укупног броја ликвидираних тек их је 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага.

Цапрашке жртве су Ранко Мартиновић /42/, Ненад Пајић /40/, Стево Симић /54/, Лазо Станић /57/, Љубан Татишић /59/, Младен Вранешевић /53/, Милан-Мишо Вучинић /47/, Драган Бекић /39/, Драган Бишкуповић /45/, Жељка Боиновић /23/, Перо Црљеница /50/, Недјељко-Неђо Чајић /45/, Ратко Ђекић /73/, Милан Кладар /51/ и Радован Крагуљ /36/.