Сарајевски атентат, познат и као Видовдански атентат, догодио се 28. јуна (15. јуна по јулијанском календару) 1914. када је студент Гаврило Принцип пуцао из непосредне близине и убио надвојводу Франца Фердинанда од Аустрије, претпостављеног насљедника аустроугарског пријестола, и његову супругу војвоткињу Софију Хотек од Хохенберга док су се возили Сарајевом, главним градом Кондоминијума Босне и Херцеговине.

Сарајевски атентат

Аустроугарска је Босну и Херцеговину окупирала 1878, а формалну анексију извршила 1908. године.

Београд је настојао да осујети план Франца Фердинанда о инкорпорирању Јужних Словена као трећег стуба подршке круни у Бечу, јер би то био дефинитиван крај снова о проширењу и стварању Велике Србије, каже професор на Универзитету Оксфорд Хартмут Поге фон Штрандман (Хартмут Погге вон Страндманн), некада асистент чувеног професора Франца Фишера чија је чувена контроверза из 1960-их о одговорности Њемачке за Први свјетски рат све до скора била неупитна.

Он сматра да није био у званичном интересу Србије атентат на аустроугарског престолонаследника.

„Међутим, постоје индиције да су поједини чланови Владе знали да ‘Млада Босна’ припрема убиство Франца Фердинанда и да ако њени припадници успеју и не буду ухваћени, разматрала се и елиминација њемачког цара. Наравно, власти у Србији су негирали сваку везу, али сада се прилично основано може тврдити да су поједини министри знали да ‘Млада Босна’ спрема атентат, али нису ништа учинили да га спријече“, каже Фон Штрандман.

Истовремено, по његовим речима, Аустро-Угарска је сматрала да Србију треба научити лекцију, „односно да је треба избрисати са европске мапе. Наиме, у Бечу су се бојали за опстанак Империје у случају да се настави ширење српског национализма прије свега у Босни и Херцеговини.

Аустро-Угарска је настојала да то спречи. Дакле, Беч је искористио атентат у настојању да сломи Србију“, наводи Википедија.