У клисури ријеке Моравице, на надморској висини од 660 метара и на стрмој стијени налази се једна од најмањих црквица у Србији, посвећена Светом Илији.

До ове светиње, са које се као на длану види пола западне Србије води само једна уска и каменита стаза, међутим и поред тога цркву Илије Громовника на Градини годишње посјети неколико хиљада вјерника. Саграђена је прије неколико вијекова, а за вријеме турске владавине представљала је једино мјесто у том крају на ком се чувало српство и вјера у Бога.

„Србија је робовала под Турцима пет вијекова, а за све то вријеме наш народ је успио да сачува хришћанство управо молећи се у неприступачним црквама, које су одолијевале непријатељској руци. Често се дешавало да хајдуци пред налетима Турука, на рукама и коњима пренесу остатке цркве са једног на друго брдо и управо захваљујући њиховој сналажљивости очувана је вјера“, изјавила је за Рину етнолог Снежана Ашанин.

Црквица Светог Илије малих је димензија, зидови су окречени у бијело, а на крову који је направљен од тесаног камена и даље на мјесту стоји накривљени крст, упркос свим вјетровима и громовима. У унутрашњост воде масивна храстова врата, а у ову духовну кућу у исто вријеме могу ући само два вјерника јер мјеста више нема.

„То што је ова црква изузетно мала, не умањује њену вриједност. Њена симболика и значај су изузетно велики и исти као што га имају веће религијске грађевине. Људи су се ту молили Богу за здравље и срећу својих породица у изузетно тешким условима“, нагласила је Снежана.

У њој се три пута годишње одржава богослужење на Беле покладе, Илиндан и Ускрсавање краља Крститеља. Када се стрмом стазом стигне до светиње, вјерници би требало три пута да обиђу око цркве, а према народним вјеровањима онај ко је гријешан не би требало да се упусти у ову авантуру, јер може пасти у понор.

У самом подножју црквице налази се археолошка ископина Кула Градина која датира још из 13. вијека, а представљала је и војно утврђење јер због свог географског положаја није била лак плијен непријатељу.