У давна времена приче о натприродним, демонским бићима попут вјештица и вампира нису биле пука забава љубитеља страве и ужаса. Наши преци заиста су вјеровали да мртви и живи „у које уђе ђаволски дух“ могу да их убију.

Док су сматрали да је вјештице и вампире могуће зауставити ватром или глоговим коцем, постојала су и бића пред којима су били немоћни – кад наиђу Велики Тодор и његови ноћни коњаници, могли су само да се сакрију у мишју рупу.

Поворка окрутних

„Од свих митских бића која настањују Балкан, тодорци, тајанствени и окрутни ноћни јахачи, сврставају се у најстрашније. Сва је срећа што се ријетко појављују… Вјерује се да тодорци јашу на бијелим коњима, прекривени бијелим плаштом, а како без прекида јашу, поједини су срасли с коњем. Јашући, убијају све пред собом газећи их коњским копитима. Њихов тамни предводник, кога народ зове Велики Тодор, јаше хромог коња, у бијелом плашту и са калпаком иза кога му се не види лице, наоружан мрачним тајнама и чудноватим моћима. Уливао је велики страх, па се сматра једним од највећих демона Балкана. У страху од опасних ноћних јахача људи су развили различите начине одбране, а један је био притајити се што више“, пишу Јелена Бујдић Кречковић и Александар Репеџић у књизи „Легенде, митови и народни обичаји Ђердапа“, подсјећа Курир.

Поједини истраживачи описују да су тодорци замишљани на више начина – као коњи, као јахачи, али и као хибриди човјека и коња (за разлику од грчких кентаура, имали су и људску и коњску главу). Лица им се нису видјела, а убијали су сабљама, ланцима и копитима.

„Срби вјерују да се одмах иза ноћи Тодорове суботе крећу поворке коња као поворке демона, покојника и предака и да се, осим здравих, у поворци налазе и хроми коњи. Тада се ватра у кући не смије ложити јер тодорци – зли демони не воле дим. Тодорови коњи могу да направе велику штету, да погазе усијеве, а и укућанима да нанесу зло. Стога се раније водило рачуна да, за вријеме Тодорове недјеље, укућани треба да буду у кући прије мрака“, пише Сретен Петровић у књизи „Српска митологија“.

Испреплетани култови

Како он наводи, „бројни обреди и култови на нашем простору испреплетани су с култовима старосједелачких народа“, па је је вјеровање у Великог Тодора повезано с вјеровањем у трачког хероја или трачког коњаника, али и сличне ноћне коњанике какви су Триглав или Тројан код Срба, као и германски Водан.