Неке од ових изкрека сакупио је и записао Вук Kараџић, некима се порijекло не зна, а неке су и новијег датума. Све се у савременом говору користе јако често, малтене свакодневно, а људи не знају њихово поријекло ни колико су поједине тужне и страшне.

Пословице

Представљамо вам неке од тих изрека:

Носи као чума дjецу – “чума” је народни назив за кугу. Риjеч је о страшној заразној болести која је у прошлости одниjела стотине хиљада људи широм Европе, а и у Србији. Највише су страдали најосетљивији – дjеца.

Нико није пророк у свом селу – по предању, ово је реченица Исуса Христа коју је упутио мjештанима свог родног мjеста који га нису прихватали као Божијег гласника.

Маца ти је појела језика – у енглеској морнарици, за мање прекршаје, попут непоштовања надређених, спавања на стражи или пијанства, изгредници су били кажњавани шибањем бичем са девет шиба који се звао “Мачка са девет репова”. Бол је био толико јак да је велики број жртава након извршења казне неко вријеме био потпуно њем, наводи портал Дневно.

Смије се к’о луд на брашно – постоји теорија која сматра да израз има македонске коријене. Тамо је постојао обичај да се душевни болесници (који су се често и хистерично смијали) лијече уз молитве над брашном од којих су затим прављени хлепчићи које би ови јели.

Буди добра да не будеш модра – изреку је записао Вук Kараџић у књизи “Српске народне пословице” 1849. године уз објашњење да тако муж пријети својој жени, а данас нам говори о не баш ласкавом односу према женама у српској традицији.