Први свјетски рат почео је у августу 1914. године. Без обзира на то, пет мјесеци касније, 25. децембра, широм Западног фронта чуло се пјевање божићних пјесама. Звучи невјероватно, али тог дана, обе зараћене стране су одложиле оружје и привремено прогласиле примирје. Било је краткотрајно, али дубоко и искрено, и показало је да се човјечност може пронаћи и у најмрачнијим временима.

Замислите само ту сцену – 1914. година, рат тек што је почео… војници још супарнике са друге стране рова не гледају као на заклете непријатеље већ прије као колеге, сапатнике који су се нашли у истој ситуацији као и они.

Линија која је раздвајала зараћене стране у Француској била је толико близу да су једни друге могли добро и да чују и да виде – промрзле, уморне и неиспаване. Дани су и једнима и другима протицали исто – борити се преко цијелог дана, јести увече, у сумрак обилазити “ничију земљу” и купити мртве и рањене, након тога спавати. Можда сањати… А онда сутра све поново…

Извештаји из из тих првих дана рата кажу да су војници са обје стране имали обичај да ноћу гласно пјевају и играју карте. Ово је значило да је пред спавање на фронту била прилична галама, а није била ријеткост ни да се из једног рова песма пренесе у други или да се размијени по која шала или стих.

Нијемци и Французи нису међусобно много комуницирали, али је присуство британских трупа олакшало разговор. Нијемци су знали мало енглеског језика, а слично је било и са Французима. Током часова примирја није било необично ни да се размјењују новине, цигарете, па чак и романи јер први мјесеци рата на Западном фронту нису били нарочито оштри.

Божићно чудо

Када се први Божић у зараћеној Европи приближио, многа друштва и црквене организације апеловале су да се за празнике прогласи званично примирје. Обје стране су идеју одбиле, али је рат дуж Западног фронта ипак тих дана некако, самоиницијативно престао.

Њемачки и британски војници су изашли из ровова да размјене празничне честитке и разговарају. Оно што је осталих дана важило само за неколико вечерњих часова, тог 25. децембра 1914. године постало је цјелодневни празник за све. Божић 1914. године тако је заувијек остао уписан у историји ратовања једноставно као “дан чуда”.

Ничија земља постала је мјесто окупљања, размјене сувенира, хране, заједничких Божићних миса… чак и једне фудбалске утакмице! Пјевало се и шалило до дубоко у ноћ, наводи Историјски забавник.

О овоме свједоче писма војника упућена најмилијима која описују ово мало “Божићно чудо”. У једном од њих, од Шкота који је ратовао недалеко од белгијског града Ипра, свијет је сазнао да је насред ничије земље била постављена чак и мала Божићна јелка!

Примирје је било краткотрајно и трајало је мање од недјеље. До тренутка када су тадашњи медији и јавност сазнали за њега, на Западном фронту већ се увелико поново пуцало, а ништа слично више се никада није поновило!

Празник за памћење

Команде обе зараћене стране издале су строге наредбе које су забрањивале братимљење са непријатељским војницима. Рат је постајао све тежи због катастрофалних губитака људских живота током битака на Соми и код Вердена и увођења у употребу хемијског оружја.

Први свјетски рат потрајао је наредне четири године односећи милионе живота војника и цивила и потпуно уништавајући читаве државе. По својим разорним ефектима надмашио га је само Други свјетски рат.

Ипак, на један кратак тренутак на Божић 1914. године, људскост је однијела побједу.