29. септембра 2012. године у Крушевцу преминуо је потпуковник Вељко Раденовић (1955-2012), један од највећих јунака у редовима српске полиције, познат и као предводник ослободилачке битке за Ораховац јула 1998.године.

Вељко Раденовић (1955-2012)

Њему је посвећена чувена пјесма “Ђенерале, ђенерале”, коју је написао Гаврило Кујунџић, свједок опсаде Ораховца и околних села, током које су терористи киднаповали више од 100 неалбанских цивила, жене, дјецу, старце.

Тијела многих од њих пронађена су у масовним гробницама, а вјерује се да би жртава било и више да у то вријеме, капетан Раденовић није са својом јединицом успио да пробије упоришта ОВК. Вељков син, Вукашин, који је наставио очеву традицију у униформи, испричао је својвремено за “Новости” да је о херојству свог оца сазнавао углавном од других људи, јер капетан је био врло скроман, прави јунак.

• Причали су ми да је умио да организује акције, „као да је луд“, као да није свјестан да може сваког тренутка да изгуби главу – причао је раније за „Новости“ син Вељка Раденовића.“Ђенерал“ у кога су се кунули чланови његове јединице био је први у борби, многима је спасио живот. Својевремено је био рањен у Вуковару, а на Космету је снајпер погодио капу. Ту капу брижно чувају насљедници Раденовића у Крушевцу. На боловање није ишао,иако је имао дијабетес 20 година! Тако се догодило да би са инсулином улијетао у најтеже битке за ослобађање цивила. Посљедњих 7 година живота провео је већ нарушеног стања, због унапредовале шећерне болести, одсјекли су му ногу.

Видео пјесме можете погледати на ЛИНКУ

Вељко Раденовић је рођен у Ђаковици, одрастао у Пећи, школовао се у Вучитрну. По завршетку Средње школе унутрашњих послова, добио је прекоманду у Призрен, гдје је провео већи дио радног вијека.

Након рата на Космету, послије 2000.-е године водио је посебну јединицу полиције за рејон Куршумлија, а потом учествовао у формирању Жандармерије. До пензије је био на мјесту помоћника командата Одреда жандармерије у Краљеву.

ИЗВОР: nacionalist.rs