НОВОСТИ

НАЈСМЈЕШНИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ОБИЧАЈИ: Према традицији нашег гостопримства овако се правилно дочекују гости |

Свијет је био пред новим крвавим сукобом, ЈУГОСЛАВИЈА је одговорила силом и оборила амерички авион! Сукоб са Италијом трајао је до 1975! |

ХУМАНОСТ И ТРАГЕДИЈА РУКУ ПОДРУКУ: Нијемци запалили цијело село, али Дража није дао пилоте! |

МИСТЕРИЈА МАРСЕЉСКЕ ТРАГЕДИЈЕ: Версајској Европи било у интересу да склони југословенског суверена |

ОВА ФРЕСКА ПОСТОЈИ САМО У СРБИЈИ: Мач у Христовим рукама има важну симболику за српски народ |

ОВА СРПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ПОСТАЛА НАЈСКУПЉА ЗБОГ САМО ДВИЈЕ РИЈЕЧИ: Један човјек је „ВРАТИО ИЗ МРТВИХ“, зна је ЦИЈЕЛИ РЕГИОН |

НА ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ ТУРАКА Из језера „изронила“ православна црква! |

ЦРКВА У КОЈОЈ ЈЕ БИО ЗАТОЧЕН СТЕФАН НЕМАЊА Молећи се своме заштитнику на чудесни начин бива ослобођен |

ВОЈВОДА БОЈОВИЋ ЈЕ ИМАО И ФРАНЦУСКИ ОРДЕН! Носио ковчег са посмртним остацима војводе Путника, али и вожда Kарађорђа |

НЕОБИЧНА ПУТОВАЊА ЗЛАТНОТКАНЕ ХАЉИНЕ: Поклон кнегиње Љубице који се вијековима преносио са кољена на кољено

25/02/2022

У нашој историји су многе жене имале значајна мјеста, од средњег вијека по до наших дана. Једа од њих је и књегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића.

 

Љубица Обреновић

 

Љубица Обреновић (1788-1843), прва кнегиња модерне српске државе, обављала је и неке државне функције. Једно вријеме је “примала порезу”, била је уредница свих кнежевих добара, а зна се да је била успјешна и у дипломатији.

Савремена историографија биљежи да је била умијешана или “сагласна” са Милетином буном 1835, устанком у нишком санџаку 1841, побуном у Пожаревачком округу 1840. године.

Тежила је да ограничи власт мужа у корист сина. У Нови Сад је дошла по налогу аустријске власти, послије протјеривања из Србије, које су настојале да спрече њено политичко дјеловање које се темељило на окупљању емиграната и кроз управљање фондовима.

Кнегиња Љубица Обреновић је златоткану хаљину, од сомота и свиле, снтерије, као свадбени поклон, даровала 1842. године својој пријатељици Сари из Земуна.

Антерије се као драгоцјено породично наслијеђе, преносила с кољено на кољено. Послије Другог свјетског рата, Сарина праунука Зора Петровић-Прокић је одлазећи у емиграцију, понијела и драгоцјену антерију, наводи портал Лепоте Србије.

Шездесетих година прошлог вијека, антерију је поклонила својој пријатељици Милици Миладиновић-Кесеровић, такође политичком емигранту из Србије. За необично лијепу хаљину кнегиње Љубице љубитељи антиквитета су нудили велике суме новца, али г-ђа Кесеровић није хтјела ни за какве паре да је прода. Када је за Епископа западноамеричког дошао Преосвећени владика Јован, госпођа Кесеровић је ријешила да антерију, која је дио српског културног наслијеђа, врати у отаџбину. У међувремену, Епископ Јован је рукоположен за Епископа шумадијског. Госпођа Кесеровић није могла да путује па је антерију из Америке у епархијски двор у Крагујевцу, донела госпођа Јасминка Габри-Ченић.

Његово Преосвештвенство Епископ шумадијски Г.Јован је хаљину кнегиње Љубице, предао Народном музеју у Крагујевцу.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести