НОВОСТИ

НА САХРАНУ ИМ ДОШЛИ И НЕПРИЈАТЕЉИ Меша Селимовић написао сценарио за филм о храбрим официрима |

БОРИО СЕ ТРИ ГОДИНЕ, ПА ЗАМАЛО ПОГИНУО ДВА ДАНА ПРЕД КРАЈ РАТА За све криви трубачи! |

НЕУСПЈЕЛИ ПОКУШАЈ БИВШЕГ ВАТРОГАСЦА ДА УБИЈЕ КРАЉА МИЛАНА: Један од преврата на породицу Обреновић, ИВАЊДАНСКИ АТЕНТАТ |

НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ПЈЕСМА Пјевало је 3.000 затвореника, до назлогласнијег логора стигло само њих 2.000, а многи га нису преживјели |

ОНО ШТО ЈЕ ОН УРАДИО ТОКОМ БОМБАРДОВАЊА 6. АПРИЛА МОРА ДА УЂЕ У СВЕ УЏБЕНИКЕ Српски “Индијана Џоунс” био је свештеник |

Сјећате ли се „ШТАФЕТЕ МЛАДОСТИ“: Да са њом у руци трче имали су привилегију само најбољи у свом селу |

ЦРВЕНО ЦВИЈЕЋЕ ИЗНИКЛО ИЗ ЗЕМЉЕ НАТОПЉЕНЕ КРВЉУ СРПСКИХ ЈУНАКА |

ОД СОЦИЈАЛИСТЕ ДО КОНЗЕРВАТИВЦА: Како је политички живот Николе Пашића био ПУН ОБРТА |

Шта све крије „Палата Србија“ унутар својих зидина? Изазива одушевљење свих који прођу поред ње |

ЗАШТО ЈЕ ДРАЖА УБИЈЕН БАШ 17. ЈУЛА И КОМЕ СУ У 3 ПРИМЈЕРКА ПОСЛАЛИ ФОТОГРАФИЈУ МРТВОГ МИХАИЛОВИЋА? Најбоље чувана тајна ликвидације четничког вође |

НЕОБИЧНА ПУТОВАЊА ЗЛАТНОТКАНЕ ХАЉИНЕ: Поклон кнегиње Љубице који се вијековима преносио са кољена на кољено

25/02/2022

У нашој историји су многе жене имале значајна мјеста, од средњег вијека по до наших дана. Једа од њих је и књегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића.

 

Љубица Обреновић

 

Љубица Обреновић (1788-1843), прва кнегиња модерне српске државе, обављала је и неке државне функције. Једно вријеме је “примала порезу”, била је уредница свих кнежевих добара, а зна се да је била успјешна и у дипломатији.

Савремена историографија биљежи да је била умијешана или “сагласна” са Милетином буном 1835, устанком у нишком санџаку 1841, побуном у Пожаревачком округу 1840. године.

Тежила је да ограничи власт мужа у корист сина. У Нови Сад је дошла по налогу аустријске власти, послије протјеривања из Србије, које су настојале да спрече њено политичко дјеловање које се темељило на окупљању емиграната и кроз управљање фондовима.

Кнегиња Љубица Обреновић је златоткану хаљину, од сомота и свиле, снтерије, као свадбени поклон, даровала 1842. године својој пријатељици Сари из Земуна.

Антерије се као драгоцјено породично наслијеђе, преносила с кољено на кољено. Послије Другог свјетског рата, Сарина праунука Зора Петровић-Прокић је одлазећи у емиграцију, понијела и драгоцјену антерију, наводи портал Лепоте Србије.

Шездесетих година прошлог вијека, антерију је поклонила својој пријатељици Милици Миладиновић-Кесеровић, такође политичком емигранту из Србије. За необично лијепу хаљину кнегиње Љубице љубитељи антиквитета су нудили велике суме новца, али г-ђа Кесеровић није хтјела ни за какве паре да је прода. Када је за Епископа западноамеричког дошао Преосвећени владика Јован, госпођа Кесеровић је ријешила да антерију, која је дио српског културног наслијеђа, врати у отаџбину. У међувремену, Епископ Јован је рукоположен за Епископа шумадијског. Госпођа Кесеровић није могла да путује па је антерију из Америке у епархијски двор у Крагујевцу, донела госпођа Јасминка Габри-Ченић.

Његово Преосвештвенство Епископ шумадијски Г.Јован је хаљину кнегиње Љубице, предао Народном музеју у Крагујевцу.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести