Кашиковић, Каваја и Миловановић пробили су се до Титовог салона, али испријечио им се Млађа Младеновић с пиштољем.

Јосип Броз Тито

Предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито свакако је на овом просторима најчешће био мета атентатора. Ловила га је и четничка, и усташка, и албанска емиграција, али и Стаљинови агенти. Сваки његов пут по свијету пратили су покушаји атентатора да му дођу главе.

Ко ће први

Тако је било 1963, кад је четничка емиграција ријешила да Тита ликвидира током посјете Америци, која је трајала од 16. до 25. октобра. Главни организатор атентата био је један од вођа четника у САД Драгиша Кашиковић, а за сараднике је изабрао Николу Кавају и Љубишу Миловановића.

Јосипа Броза прво су вребали у Мексику, али није им се указала повољна прилика. Пратећи га, вратили су се у Њујорк и примјенили слиједећу тактику: пред хотелом „Волдорф Асторија“ организовали су демонстрације емиграната. Њујоршка полиција била је према њима прилично пријатељски настројена јер је за њих Тито био мрски комуниста. Дозвољавали су демонстрантима, правдајући то демократијом, да држе у блокади хотел, чак их нису спријечили да упадну на спрат на којем је био Титов апартман.

Управо то је била Кашиковићева тактика – да искористи гужву и пробије се до Тита толико близу да у њега може да пуца!

И успјели су да дођу до Титовог салона, али испријечио им се Млађа Младеновић, у то време наш конзул у Вашингтону. Младеновић је као партизан био рањен у Другом свјетском рату. Послије ослобођења играо је у Звезди са Шекуларцем, па се бавио мото-тркама, затим радио у АМС Србије, а одатле отишао у дипломатију. Био је конзул у Грчкој, Њујорку, Вашингтону… С пиштољем у руци сачекао је атентаторе на вратима и рекао: „Договорите се који ће први!“ Ови су се вратили, а Младеновић је од Тита добио златни сат.

Демонстрације емиграната тог октобра у Њујорку биле су толико бучне да је Тито морао да откаже пријем у „Волдорф Асторији“. Ситуацију је преокренуо долазак двадесетак наоружаних југословенских морнара с наших бродова усидрених у њујоршкој луци, који су „почистили“ демонстранте.

Нови покушаји

Четници нису хтјели тако лако да одустану. Кашиковић, Каваја и Миловановић вребали су југословенског предсједника кад би излазио у шетњу, али обезбјеђење је послије немилог догађаја било појачано, па нису успјели ни да га виде. Млађа Младеновић умро је ове године. Никола Каваја је 1979. у Њујорку киднаповао „боинг 727“ намјеравајући да се њиме обруши на зграду ЦК у Новом Београду. Из затвора Алкатраз пуштен је послије 20 година. Вратио се у Србију 1997, а умро је 2008. године, подсјећа Курир.

Драгиша Кашиковић и његова осмогодишња поћерка су 1977. у Чикагу измасакрирани ножем. Починиоци злочина нису откривени.

БУРНА КАРИЈЕРА

Млађа Младеновић, који је спасао Тита, као партизан је био рањен у Другом свјетском рату. Послије ослобођења играо је у Звезди са Шекуларцем, па се бавио мото-тркама, затим радио у АМС Србије, а одатле отишао у дипломатију. Био је конзул у Грчкој, Њујорку, Вашингтону…