Српска тробојка неодвојиви је дио идентитета српског народа и уз, мале промјене, постоји већ вијековима. Међутим, мали број људи зна да прва застава за коју сигурно знамо да су је користили српски владари уопште није имала три боје.

Није била тробојка…

За династију Немањића везују се почеци стварања српске државе у многим сферама. Зато и не чуди да је и најстарији забиљежени помен заставе Србије у вези са овом средњовјековном породицом.

Наиме, син краља Владислава, жупан Деса, 1281. године послао је делегате из Котора у Дубровник да врате ствари из очеве благајне која се тамо налазила, а у списак је укључена, између осталих ствари, и „застава црвене и плаве боје“ („веџиллум унум де зендато рубео ет блаво“ – „застава од платна црвеног и плавог“). Зендато је ченда, врста лаганог, свиленкастог платна.

Пошто је краљ Владислав владао од 1233. до 1243. а умро послије 1264. може се закључити да је застава овог изгледа старија од овог описа.

Данас је непознато како су ове боје биле распоређене. Застава која се виђа у обиљежавању средњовјековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка. Најстарији познати цртеж неке заставе Србије је на мапи из 1339. године коју је направио Анђелино Дулцерт. Застава је представљала царство цара Душана и била црвени двоглави орао на жутом.

Тек је Сретењски устав из 1835. описао српску заставу као тробојку и то у редослиједу боја – отворено црвена, бијела и челикасто-угасита.